РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ПРОГРАМ ЛИКОВНЕ ГАЛЕРИЈЕ

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ САВЕТА ЛИКОВНЕ ГАЛЕРИЈЕ

Савет Ликовне галерије радио је у следећем саставу: Маја Станковић, историчарка уметности и редовна професорка на Факултету за медије и комуникације/Департман за дигиталне уметности, Сава Ристовић, историчар уметности, новинар и уредник на Другом програму Радио Београда и Гордана Добрић, историчарка уметности и дугогодишња кустоскиња Ликовне галерије Културног центра Београда. На састанцима Савета одржаним у Културном центру Београда у две сесије као и консултацијама преко имејла прегледан је конкурсни материјал и селектоване изложбе за програм 2022/23. године.
На јавном конкурсу за програм Ликовне галерије послато је 90 уметничких предлога домаћих и иностраних уметника.

Приликом селекције предлога пристиглих на конкурсу за излагање у Ликовној галерији Културног центра Београда у излагачкој сезони 2022/23. узета су у обзир следећи параметри: комплексност приступа проблему којима се уметници/е баве, актуелност садржаја, квалитет техничког и технолошког извођења радова у односу на тему као и потенцијал који би могао да отвори простор за активни дијалог са публиком. Једна од битних компоненти ове селекције је мултигенерацијски приступ, заступљеност уметника/ца различитих генерација, пре свега, афирмисаних са богатом излагачком праксом, што је у складу са дугогодишњим програмом саме галерије. Поред тога, битна компонента саме селекције је и настојање да се у програм галерије укључе и млађи уметници/це, са развијеном уметничком праксом у правцу истраживања савремених, дигиталних приступа у пољу визуелног. С тим у вези, још једна од кључних компоненти селекције је отварање могућности за анимирање и проширивање публике у правцу млађих генерација. Оно што је, такође, обележило овогодишњу селекцију су специфичне пандемијске околности, што се одразило на смањен број термина за излагање, услед померања изложби из претходне, 2020. године.

На основу пристиглих пријава Савет је донео одлуку о прихватању следећих предлога за реализацију изложби, уметника/ца:

2022.
1. Групна изложба три ауторке: Нена Скоко, Ивана Попов и Ивана Ивковић. Оне су прихватиле предлог Савета да представе радове у оквиру једне тематске изложбе с обзиром да се њихови предлози баве проблематизовањем пандемијског искуства, актуелном темом која представља једно од кључних обележја овог периода, времена у којем живимо, што је утицало и на промењену перцепцију повезану са свакодневним животом, чиме се ауторке баве у својим радовима.

2. Изложба Владимира Перића представља најновију продукцију радова у којима се типографија и типографско искуство повезују, преплићу и спајају са свакодневним, неуметничким предметима и ситуацијама кроз мутимедијалну презентацију. Изложба представља наставак вишегодишњег процеса истраживања и прилику да се стручна и шира јавност сусретне са новим радовима овог уметника.

2023
1. Немања Николић, изложба под називом Из почетка се састоји од два рада The Plot (2017-2020) и The Zone (рад у процесу настанка). The Plot се састоји од око 5000 цртежа који су поступком фрејм по фрејм анимације претворени у звучни филм. Комбиновањем аудио и визуелних записа, цртежа, анимација и филма у комплексну инсталацију, затим, успостављајући везе између златног доба Холивуда, америчке културе, Хладног рата и социјалистичког уређења, аутор проблематизује постјугословенски контекст и социјалистичко наслеђе као саставни део свог одрастања, али и актуелних културних матрица. Кратки анимирани филм The Zone цртан је на насловним странама дневних новина Политика објављених током 2020. године. Мотиви коришћени за цртање су кадрови из телевизијске серије Зона сумрака (The Twilight Zone, 1954-1964). У раду аутор прави паралеле између представа страха, панике у популарној култури, историјских и књижевних извора у којима се појављује мотив пандемије, што доводи у везу са актуелном пандемијском ситуацијом.

2. Станко Гагрчин, Yugowave, интерактивна видео инсталација у којој се гледалац/учесник крец́е кроз дистопијски, напус̌тени, индустријски виртуелни простор у ком се налазе екрани са приказима музиц̌ких спотова из 80-их година 20. века, насталих у СФР Југославији. Изложба укључује мотиве видео игрица које трансформише у уметничку праксу, а ефекат тога је и трансформисање посматрача, посетиоца и гледаоца у активне учеснике. Рад проблематизује креативни и субверзивни потенцијал културе наспрам доминантних политичких матрица, чији је циљ произвођење конфликтних ситуација и константне кризе у друштву, на примеру југословенског наслеђа и ратова деведесетих прошког века. Истовемено, рад актуелизује једно историјско искуство које настоји да доведе у везу са савременим тренутком, млађим гејмерским генерацијама креативним коришћењем нових технологија и њиховим измештањем у јавни, галеријски простор.

Београд, 25. 8. 2021.

Захваљемо се свима који су послали своје предлоге и честитамо онима чији су предлози одабрани.