10. GoetheFEST 2021. MÜSSEN ODER WOLLEN МОРАТИ ИЛИ ХТЕТИ

10. GoetheFEST 2021.
MÜSSEN ODER WOLLEN
МОРАТИ ИЛИ ХТЕТИ

7 – 11. 10. 2021.
Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6

Четвртак, 7. октобар
ОТВАРАЊЕ
20.00 CURVEBALL
Немачка, 2019, 108 мин.
Р: Јоханес Набер

Петак, 8. октобар
19.00 У КОМШИЛУКУ
Немачка, 2021, 92 мин.
Р: Даниел Брил
21.00 КРВОПИЈЕ
Немачка, 2021, 127 мин.
Р: Јулиан Радлмајер

Субота, 9. октобар
19.00 КОПИЛОТКИЊА / СВЕТ ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈИ
Немачка, Француска, 2021, 118 мин.
Р: Ане Цора Берахед
21.00 ТВОЈ САМ ЧОВЕК
Немачка, 2021, 105 мин.
Р: Марија Шрадер

Недеља, 10. октобар
19.00 ПРИНЦ
Немачка, 2021, 125 мин.
Р: Лиса Бирwирт
21.00 ЉУДСКИ ФАКТОР
Немачка, 2021, 103 мин.
Р: Рони Трокер

Понедељак, 11. октобар
20.00 ФАБИАН
Немачка, 2021, 176 мин.
Р: Доминик Граф

Драга наша публико,

У ери пандемије која, ево, по други пут обележава и наш фестивал, слоганом смо поставили питање: морати или смети, јер је оно у позадини многих одлука које су доносили ликови и ствараоци филмова које смо ове године изабрали за вас, а уједно и питање које себи свакодневно постављамо у различитим ситуацијама. Пред вама су филмови који су се провукли кроз игледне уши са снимањем пре избијања пандемије и ушли у постпродукцију када је пандемија диктирала нове услове живота и рада оних који су одлагали премијеру по неколико пута, као и оних који су имали на неки начин срећу и успели да сниме сцене у празном Пергамском музеју у Берлину и тиме створе фантастично јаку слику жене и машине који се пољубе, у будућности, у порталу старом хиљаде година у окриљу антике.

Овогодишњи избор филмова даће вам увид у дебитантска остварења младих немачких филмских аутора попут редитељке Лизе Бирвирт или режијски деби глумца Данијела Брила. Од настанка фестивала желимо да вам омогућимо да пратите најновија остварења немачких редитеља, сценариста и глумаца. Са нама су ове године поново редитељке и редитељи Јоханес Набер, Ане Цора Берахед, као и великан немачког филма Доминик Граф.

На отварању вас чека немачка комедија између гротеске и политичке сатире Јоханеса Набера Curveball. Неки од вас ће се сетити његове сјајне комедије Време канибала из 2014, коју смо такође приказали на ГетеФЕСТ-у. Наберу је поново пошло за руком да створи ситуациону комедију не деградирајући притом ликове у карикатуре. Пред вама је прецизно избалансирана мешавина реалних догађаја и фикције у вес-андерсеновској атмосфери која се тематски бави инструментализацијом информација тајних служби и консеквенци које произлазе из тога. Филм истражује немачку перспективу рата у Ираку, и одлуку владе СР Немачке да у њему не учествује. Прича је базирана с једне стране на истраживањима анала немачке тајне службе (BND – Bundesnachrichtendienst), и са друге на новинским извештајима о биохемијиском оружју за масовно уништавање за које се веровало да је у поседу Садама Хусеина у Ираку, што је довело до америчке инвазије на Ирак. Филм је премијерно приказан у секцији Берлинале Специал 2020, и коначно се, након четири одлагања, актуелно приказује у немачким биоскопима.

Следи још једна трагикомедија о лажима пуна црног хумора, режијиски деби немачког глумца Данијела Брила, који је остварио међународну глумачку каријеру. У филму У комшилуку, Данијел Брил и сценариста Оливер Кајдел деконструишу Данијелов имиџ. У центар камерног  позоришта у берлинској кафани постављен је стари културни и социјални судар Источне и Западне Немачке у сусрету два човека који не могу бити различитији. Оштар контраст између старог безименог Источног Немца (Петер Куртх) и познатог младог глумца у успону каријере (Данијел Брил). Основне теме ритмично савршеног филма, пуног самоироније, јесу џентрификација, социјална неправда, страх од неуспеха и искреност.

Фестивал комедија, помислио би неко, ако бих вам рекла да је следећи избор филмова ГоетхеФЕСТ-а пао на Крвопије – Марксистичку вампирску комедију, из секције Берлинала Encounters. Филмска грађа ове метахорор комедије базирана је на датостима историје филма, када је совјетски редитељ Сергеј Ајзенштајн 1927. године по Стаљиновој наредби, из филма Октобар морао да исече сцене у којима се појављује Лео Троцки. Редитељ је у Ајзенштајновој биографији пронашао детаљ о томе да је Троцког у том филму глумио натуршчик који је био зубни техничар. Љовушка је један од првих разочараних постсоцијалиста. Њега глуми редитељ Александер Коберидзе из Грузије, чији је филм Шта видимо док гледамо у небо био у такмичарком програму последњег Берлинала. Глумац лаик, који сања о Холивуду, обрео се на Балтичком мору у вили велепоседнице за коју се верује да је вампир. Метафора о вампирима је слика производних односа у капитализму. Иако смештен у 20-те године прошлог века, након Вавилон Берлин и Берлин Александарплац, овај филм има јаке паралеле са данашњицом. Један од примера је и јачање екстремне деснице, а допушта себи и сцену са сурфером на Балтичком мору, модеран мотор „кавасаки“, лименку „koka-kole“.

Ане Цора Берахед у свом новом филму Копилоткиња / Свет ће бити другачији наставља традицију политичке деконтрукције у интимном животу једне жене започету филмовима Две мајке и 24 недеље. Филм провокативно и политички некоректно поставља питање где престају љубав и лојалност и почиње међусобно зависнички однос. Редитељка алжирско-источнонемачког порекла, рођена 1982. у Хамбургу, бави се разбијањем табуа. Ово није кичерска љубавна прича смештена у модерну мигрантску драму. Ово је прича о 11. септембру, не из перспективе починиоца или жртве, већ из персепктиве партнерке починиоца. А то је необична перспектива исламског тероризма у којој је изражена политичка поларизација арапског и западног света.

Немачки кандидат за Оскара, филм Марије Шрадер Твој сам човек је научно-фантастична драма са комичним елементима. Овај филм, са истанчаном сензибилности језика у сценарију базираном на краткој причи Еме Браславски, поставља питање шта је то што нас чини људима, и још низ питања на која нисмо спремни да одговорим. Једна од централних тема јесте блискост људског бића и вештачке интелигенције. Сребрни медвед за главну женску улогу додељен је Марен Егерт која глуми, што се у контексту овог филма мора ипак нагласити, људско биће. У споредним, подједнако снажним улогама појављују се Ден Стивенс и Сандра Хилер као хуманоидни роботи, које с једне стране калибрише алгоритам, а с друге оно што уче из сваке нове „животне“ ситуације, с циљем да постигну/остваре савршенство.

Филм Принц, премијерно приказан у Карловим Варима, дебитантски је филм редитељке Лизе Бирвирт, инспирисан сегментом биографије њене мајке. У филму је представљена франкфуртска културна сцена сачињена од високообразоване космополитске елите пуне предрасуда. Узбудљива инсценација извештачено култивисаног миљеа који има специфичан смисао за хумор и води интелектуалне дискусије пуне флоскула у судару са светом миграната из Конга у Немачкој, истанчано осликава постколонијалну структуру.

Филм Људски фактор Ронија Трокера представља психограм једне породице испричан из више перспектива. Филм маркантне естетике о невиљивим провалницима поставља питања о концептима перцепције. Изузетно актуелан у време када друштвене мреже и вести мењају нашу перцепцију живота и света који нас окружује, мењајући тако начин на који градимо наше стварности и истине. Имате прилику да будете посматрачи интеракција међу ликовима у дисконтинуираном наративу, што провоцира ваше психолошке реакције у најбољем могућем смислу. Филм је премијерно приказан на фестивалу Санденс.

За завршницу ГетеФЕСТ-а оставили смо нови филм Доминика Графа Фабиан или пут у пропаст који овог пута бира грађу романа једног од највећих писаца Вајмарске републике Ериха Кестнера, познатог пре свега по поезији и дечијој књижености и четири пута номинованог за Нобелову награду за књижевност. Кестнер користи филмске алате у својој књижевности, док Граф својим до сада најуспелијим филмским делом ствара омаж филмском стваралаšтву са елементима црно-беле технике, немог филма, тонског филма, супер 8-ице и хиперреалистичне оптике високе резолуције. У овој другој адаптацији исте литерарне грађе, након Волфа Грема 1980, Графов историјски филм је усресређен на троје главних протагониста (Том Шилинг, Саскија Розендал и Албрехт Шух) у Берлину касне, политички турбулентне Вајмарске Републике, који покуšавају да преживе светску економску кризу. Уживајте у другачијој камери, интересантној палети боја, брижљиво дозираној музици, упечатљивом костиму и маестралној хемији између глумаца.

Enjoy the show!

Улазнице по цени до 250 динара можете купити на билетерници ДКЦ-а од 16.00 до 21.00.

Молимо да поштујете сва епидемиолошка средства заштите и означено растојање.