МИЛИЦА РУЖИЧИЋ
ANGST
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Отварање: четвртак, 14. октобар у 19.00 сати
Уводни текст Лава Мреновића можете да преузмете овде.
О томе у каквом свету живимо најдоследније у свом стваралачком опусу приказује мултимедијална уметница и синдикална активисткиња Милица Ружичић. У новом циклусу слика и објеката она се бави друштвено ангажованим темама које се односе на људска права грађана, приватну својину, корупцију и криминал у друштву, репресије ауторитарне власт.
Слике и цртежи Милице Ружичић секу кроз све неолибералне враџбине и магијска размишљања директно показујући социоекономске корене анксиозности – предаторски државни неолиберализам („Страх од извршитеља“) на периферији глобалног капиталистичког система („Страх од губитка посла“) са надзирачким репресивним државним апаратом који се стара за одржавање оваквог поретка („Надзор“). Њене скулптуре, на другој страни, визуелизују негативне здравствене последице анксиозности – од дугорочно смртоносне срчане аритмије до моторне тензије. Заједно, ови уметнички радови позивају на заснивање погледа на анксиозност из перспектива социјалне, политичке, комуналне и критичке психологије, које за објашњењима трагају у друштвеним односима и структурама. Међутим, уколико се узме у обзир читав критички опус Милице Ружичић, постаје јасно да се њен исказ не завршава на указивању на друштвене изворе анксиозности, већ на тези да је она заправо дисциплинујућа сила неолиберализма.
Схватање да анксиозност потиче и из штетних друштвених релација и да је владајућа идеологија користи за одржавање сопствене хегемоније, мора водити новим облицима заједништва који би превазишли неолиберални индивидуализам. Уметнички радови Милице Ружичић стога нису само документи анксиозности и њених „невидљивих“ узрока, већ је уједно њихово стварање и излагање заједници пожељни облик личне борбе за контролу над сопственим страховима. (Лав Мреновић, из уводног текста)
Милица Ружичић дипломирала је 2005. на вајарском одсеку у класи професора Мрђана Бајића, а магистрирала 2008. на истом факултету. Године 2016. одбранила је докторски уметнички пројекат на тему „Интерактивна инсталација у јавном простору Долап – Критички потенцијал уметности“, и стекла звање доктор уметности – ликовне уметности на ФЛУ у Београду, ментор Радош Антонијевић. Године 2019. стекла је звање професора струковних студија у пољу уметности, на ВШЛПУ. Од 2005. једна је од оснивачица и чланица независне уметничке групе Дез.орг. Од 2005. до 2008. била је ангажована као сарадница у настави на Архитектонском факултету. Од 2008. године чланица је УЛУС-а. Од 2009. предаје вајарство на Високој школи ликовних и примењених уметности струковних студија у Београд. Од 2013. је председница јединог репрезентативног синдиката у школи ВШЛПУСС. Од лета 2018. председница је одбора вајарске секције УЛУС-а. Учествовала на великом броју трибина, уметничких колонија и радионица у земљи и иностранству.
