Руско-Јапански рат 1904. година. Манџурија. Главни хирург руске војне болнице, спасава живот неколицини рањених официра, међу њима и грофу Вронском. Када сазна за његов идентитет одлази у болнички стационар и саопштава му да је сурова игра судбине да му је баш он спасио живот јер грофа сматра одговорним за трагедију његове породице.
– “Моје име је Сергеј Карењин, господине Вронски, једини син Ане Карењине”. Не гајећи било какве илузије и не очекујући одговоре, млади Карењин, Вронском поставља питање које га мучи целог живота: шта је натерало његову мајку на кобни чин? После краћег оклевања Вронски одлучује да исприча своју прицчу о трагицчној љубави са Аном Карењином. Вронски се враћа у прошлост, и са Аниним сином дели сећања чији је заточеник тридесет година, запажајући да се људи сећају само онога чега желе да се сећају.
АНА КАРЕЊИНА, СЕЋАЊА ВРОНСКОГ (Русија) 2017, 138`
режија: Карен Шахназаров; сценарио: Карен Шахназаров, Јуриј Потенко; улоге: Јелисавета Бојарскаја, Макс Матвејев, Виталиј Кишченко