Зашто не постоји модерна историја српске књижевности?

Серијал: Нова критичка читања савремене српске књижевности?
Тезе за разговор:
1. Да ли су и колико тренутни књижевни канони (норме) истински репрезентовали квалитет самог литерарног стварања или тек просечност ( у најмању руку, ако не осредњост, онда оно што је типично за епоху али ретко оно што је наџивљава)?!Како је то било током 19. века, како током минулог, а како је данас?
2. Ко је у разним периодима арбитрирао вредности? Часописи (најутицајнији), антологије, критичари, разни културни комесари и групе, акедемски и школски програми? Колико је та арбитража била заснована на интересима наведених а колико одражавала истинску књижевну стварност? Каква је ситуација на том плану сада, на почетку 21. века?
3. Шта од савремене продукције може бити истински изазов новим нараштајима, а шта ће бити заборављено већ после смрти утицајних аутора (а можда и пре ње)? И шта су разлози томе – заправо, који су процеси и феномени пресудни у историји књижевности, да ли они који су напросто књижевно добри или они који имају нешто истински аутентично у себи?
4. Пошто се слика литерарне традиције несумњиво мења појавом нових читалачких сензибилитета, колико смо ми до данас – а већ смо у 21. веку – успели да превазиђемо нека анахрона схватања? И колико је то наш поглед на актуелна књижевна збивања прочистило, учинило јаснијим, бољим?
5. Који су све облици насиља доминирали у историји српске књижевности као модуси наметања (правих ии лажних?) вредности, а који су то данас?Да ли је могуће направити један антологијски или мини-историјски преглед српске прозе у последњих четврт века, а да се мимоиђу таква насиља и да још при томе он буде истинит, валидан и – прихваћен?
6. Ако су књижевни идеолози детерминисали српску књижевност од самих почетака св.Сава, Доситеј, Вук, Светозар Марковић, Скерлић…), да ли су и које сличне културно-комесарске појаве (појединци, групе, институције…) обележили и њене савремене токове до дана данашњег?

Модератор: Сава Дамјанов
Учесници: Љиљана Шоп, Игор Маројевић, Гојко Тешић, Хилда Урошевић