„Уопште узев, у односу на Загреб у коме сам рођен, Београд је 1937. личио на град светлости, не само по големим афишама изнад кућа, него уопште…“
„…Чинило се да започиње један живот који ће извана бити осветљен, али и изнутра испуњен некаквом озареношћу такодје…Осећао сам се као да сам дошао у неку мисију, дипломатску, у то доба. Да ме је моје детињство, загребачко, испослало у тај мандат, живота,
који у Београду треба да се настави. Па да онда, касније, о свему што сам онде осмотрио, начиним извештај, за министарство вањских послова, моје судбине: кога сам онамо сретао, с ким сам разговарао, и о чему. То се веома одужило. Па је испало да сам сав свој људски век провео у истом мандату,
београдском, а тек сад, при крају свега, стижем да о свему поднесем своје извешће…“
Бора Ћосић, одломак из књиге Consul у Београду.
Говоре: Саша Илић, Дејан Михајловић, Драгослав Дедовић и аутор Бора Ћосић
Издавачи: ИП Просвета и КИЗ Алтера, Београд, 2008.
Издавање ове књиге је помогла Фондација Хајнрих Бел.