Razotkrivanje / Podvučeno sećanje – Pogled na savremenu srpsku umetnost

Jedanaestoro srpskih umetnika na izložbi u Muzeju moderne umetnosti, Sent Etjen Metropola u Francuskoj.

Retka je prilika da domaći umetnici svoja dela izlažu u poznatim i velikim galerijama i muzejima u svetu, nasuprot čestim gostovanjima inostranih umetnika u Srbiji. Stoga naziv izložbe Razotkrivanje/podvučeno sećanje nosi u sebi i izvesnu simboliku, jer će se nakon dužeg vremena 11 eminentnih srpskih umetnika „razotkriti“ francuskoj publici. U Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu, 15. novembra, biće otvorena ove izložba, a francuska publika imaće priliku da „baci“ pogled na 18 dela savremene srpske umetnosti. Umetnici različitih generacija i poetika : Mrđan Bajić, Anica Vučetić, Gabriel Glid, Marija Dragojlović, Biljana Đurđević, Zdravko Joksimović, Dušan Otašević, Vladimir Perić, Mileta Prodanović, Aleksandar Rafajlović, Vera Stevanović, predstavnici su onog najvrednijeg što je nastalo u poslednje dve decenije na domaćoj umetničkoj sceni, prema izboru kustoskinje Aleksandre Estele Bjelice Mladenović.

Ideja za ovu izložbu nastala je tokom rada sa dr Lorandom Heđijem, direktorom Muzeja moderne umetnosti i ubedjenja da medjusobno upoznavanje mora imati konstantu i da stalno treba činiti korake u susret. Pošto je to jedna od misija Kulturnog centra Beograda, naša kuća je s velikim entuzijazmom zakoračila na put saradnje, najpre izložbom „Paralelne priče“/ delima iz kolekcije francuskog Muzeja u beogradskom Muzeju 25. maj-Muzeju revolucije. Potom je izložba 48. oktobarskog salona „Mikronarativi“ organizovana prvo u Beogradu, a zatim i u Sent Etjenu.
Muzej moderne umetnosti u Sent Etjenu prva je od nekoliko stanica na kojima će se zaustaviti postavka Razotkrivanje/podvučeno sećanje, koju će posle 25. januara 2009. kada se zatvara, videti publika u Nacionalnoj galeriji u Skoplju, u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u Banja Luci i u Solunu.
Ubedjeni smo da će se posredstvom ovakvih dogadjaja, ali i neposrednim kontaktima umetnika, kustosa, istoričara umetnosti…. srpska umetnička scena još više približiti publici u drugim sredinama, i da će se, u skorijoj budućnosti, širom otvoriti vrata novim izložbama i većim razotkrivanjima.

Aleksandra Estela Bjelica Mladenović
/ deo teksta iz kataloga /

Oslobađajući se stega minulih vremena, bez pretenzija ka stvaranjem novog umetničkog jezika, ali sa namerom da prati kretanja na svetskoj umetničkoj sceni, savremena srpska umetnost je obeležena skromnim poduhvatima u kojima pojedinačni nastupi i reprezentativni projekti nastoje da ovu scenu ožive i pokrenu sa mrtve tačke, da je ponovo postave u evropske i svetske okvire. Izložba Razotkrivanje/podvučeno sećanje koji ima podnaslov Pogled na savremenu srpsku umetnost, koji joj obezbeđuje određen reprezentativan karakter. Izbor umetnika je ličan, koliko i sam postupak osmišljavanja koncepta.
Umetnici koriste različite umetničke medije za beleženje i skladištenje sećanja. Lični razlozi, intimne reakcije, stvarni dokumenti ljudskog prisustva prikazuju se u raznovrsnim formama – porodični foto-albumi, skrivene beleške o ljudskom ponašanju ili o ličnoj promociji u društvenom kontekstu društvenih, duhoviti komentari o različitim procesima socijalnog ponašanja i razvoja, aluzije na društveno-politička kretanja u skorijoj prošlosti.
Ljudsko oko je slobodno da manipuliše ili bude manipulisano raznovrsnim pristupima – posmatrati, uočavati, primetiti, … samo su neki primeri aktivnog umetničkog ponašanja i učešća. Naše raznovrsno iskustvo proizlazi iz oka kao svedoka simboličke penetracije neke informacije, bilo ona uočena po sopstvenom nahođenju ili nametnuta socio-političkim konstelacijama. Pogled je usmeren ka unapred ili unazad, na nivou metaforičkog ili simboličkog predstavljanja. Materijalizacija onog što se vidi/posmatra ili što je viđeno pomoću raznovrsnih medija omogućava umetnicima da svoje doživljaje verbalizuju disciplinovanim postupcima (M. Bajić), da svoje emocije izraze kroz kaleidoskopsku prizmu proživljenog iskustva (V. Stevanović), da svoja razmišljanja o „unutarnjem“ vizualizuju poetskim prikazom (A. Vučetić), da eklektičko nasleđe predstave simboličkim detaljima (M. Prodanović), da sećanje opredmete monumentalnim formama (M. Dragojlović). Posmatrati znači doživeti pa se umetnici inspirišu realnim okruženjem (V. Perić, A. Rafajlović), beže u duhovito komentarisanje „popularnih“ elemenata svakodnevice (D. Otašević) i skrivenih prostora trivijalnog ponašanja (Z. Joksimović, G. Glid) ili metaforički predstavljaju naša iskušenja (B. Đurđević).
Preispitujući kompatibilnost aktuelne srpske umetničke scene sa svetskim tokovima zaključujemo da je ona u živom interaktivnom odnosu sa drugim sistemima. Tematski okviri u kojima stvaraju umetnici odabrani za ovaj suženi pregled prepoznaju se u umetničkom stvaralaštvu bilo kog geografskog dela evropskog/svetskog prostora. Sećanje, lično iskustvo, koegzistentnost u kreativnom procesu, posvećenost, … samo su neki elementi kojima se ovi umetnici služe da bi „oblikovali vreme“, odnosno da bi se otrgli od zaborava. Pozivajući se na prethodna iskustva možemo precizno da formulišemo i polazišta savremene srpske umetnosti i opravdamo njeno postojanje i trajanje. Ona pokazuje da osvajanje pozicija na evropskom ili svetskom umetničkom polju može izgledati kao umišljen, imaginaran, ali ne i uzaludan proces. Ponovno zauzimanje pozicija u ovim razmerama, koje su za srpske umetnike u jednom kratkom periodu bile zamrznute, pojedinačnim pohodima ili u prilikama kao što je ova, kada se na reprezentativan način predstavlja jedna vrlo raznovrsna umetnička scena, bez patetičnih objašnjenja i suvišnih rasprava, uz mogućnost dijaloga, inspirativan je i, bez sumnje, hrabar poduhvat.