Изложба поводом обележавања 40 година од оснивања одељења за фотографију на Факултету примењених уметности
Драгољуб Кажић и Бранислав Николић
оснивачи Катедре за фотографију на Факултету примењених уметности у Београду
Професор Драгољуб Кажић је оснивач предмета Фотографија на Академији примењених уметности у Београду. Предмет је почео да се предаје 1968. године и био је обавезан за све студенте Академије. Својим визионарским радом и програмом допринео је развоју образовања у области фотографије и на академијама у Новом Саду, Приштини и на Цетињу.
Доласком професора Бранислава Николића 1978. године, овај предмет прераста у Атеље за фотографију у оквиру Графичког одсека и поред основних отвара могућност и за последипломске студије.
Основно начело професора Кажића – да се тек одштампана фотографија може сматрати завршеним радом, јасно је усмерило програм студија фотографије као интегралног дела примењене уметности. На Факултету примењених уметности је било важно инплементирати фотографију као равноправан или чак и носећи део (елемент) обликовања књиге, плаката, часописа, амбалаже и сл.
И Бранислав Николић је својим професионалним радом потврђивао ту тезу и све своје пројекте (највећи број својих пројеката) је реализовао као књиге, каталоге и плакате. Став двојице професора који су инсистирали и на примењеној фотографији био је у то време у супротности са широкораспрострањеном и у аматерским круговима целе земље веома популарном оријентацијом ка уметничкој фотографијији. Такав оштар став професори Кажић и Николић су заузели управо због афирмације професионализма у фотографији Професор Драгољуб Кажић се својом уметничком каријером, коју је градио далеко од помодности и естраде, као и педагошким радом и књигама бескромпромисно борио за знање и квалитет у фотографској струци. . Био је свестан своје пионирске улоге у фотографском високом образовању у Србији, па је написао и прве факултетске уџбенике: Елементарна техника фотографије и Фотографија у боји. Ове књиге су доживеле пет издања. Професор Кажић, сликар по вокацији, био је интелектуалац велике ликовне културе и окупио је око себе велики број тада младих уметника, који га се и данас сећају с изузетним поштовањем.
Професор Бранислав Николић је наставио педагошки програм професора Кажића на Факултету примењених уметности до своје преране смрти 2001. године. Уметничким и професионалним радом у области фотографије и фотодизајна, Бранислав Николић је зацртао сопствени, а веома модеран приступ фотографији, неоптерећен правилима и оквирима композиционих шема и формалистичких приступа осталих визуелних уметности. Темељан у раду, перфекциониста у техничком извођењу, оставио је велики број радова – позоришне фотографије, ведуте градова, портрете јавних личности, пејзаже, илустрације књига, фотомонографије и плакате.
Захваљујући основама које су поставили професор Драгољуб Кажић и његов наследник, професор Бранислав Николић, фотографско образовање се тачно већ четири деценије успешно развија на Факултету примењених уметности у Београду.
проф. Бранимир Карановић
Драгољуб Кажић (1922–1999)
Драгољуб Кажић је рођен у Шапцу. Сликарство је дипломирао и магистрирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1948. године, у класи проф. Недељка Гвозденовића.
На Факултету примењених уметности у Београду је као професор и шеф Катедре за фотографију радио од 1968. до 1987. године.
Активно се бавио фотографијом, опремом књига, илустрацијом и педагошким радом.
Написао је велики број уџбеника за проучавање фотографије на академијама, факултетима и у средњим школама. Стручне текстове и приказе о фотографији објављивао је у новинама и часописима.
Добитник је неколико вредних награда на сајмовима књига у Београду, Лајпцигу и Москви.
Био је члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
Бранислав Николић (1943–2001)
Бранислав Николић је рођен у Београду. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 1974. године.
На Факултету примењених уметности у Београду је радио као професор од 1978. до 2001.
Бавио се позоришном, портретном, пејзажном и рекламном фотографијом.
Самосталне излажбе:
– Галерија Графички колектив, Београд, 1976, 1982.
– Музеј примењених уметности, Београд, 1975, 1980.
– Галерија Уједињених нација у Бечу, 1990.
Аутор је бројних монографија и фотомонографија, а у периоду од 1975. до 1995. године је са арх. Слободаном Машићем урадио и велики број плаката за Београдски театарски фестивал (БИТЕФ).
Добитник је бројних награда и признања, међу којима су најзначајније: Прва награда на Међународном фестивалу књига у Ници и Годишња награда Удружења примењених уметника 1982.