SVET JE VELIKA KNJIGA, multimedijalna izložba

UMETNIČKA GALERIJA NADEŽDA PETROVIĆ, CARA DUŠANA 6, 32 000 ČAČAK
Produkcija: Kulturni centar Beograda; autori izložbe: Olivera Stošić Rakić i Predrag Petrović; autorka postavke: Dušica Knežević
Stanislav Vinaver
KNJIŽEVNIK MORA DA TRAŽI, MISLI I GORI BEZ PREDRASUDA
Stanislav Vinaver (1891- 1955) je najharizmatičnija intelektualna figura Srbije prve polovine XX veka. Erudita evropskog formata ( književnik, matematičar, fizičar, pijanista, poliglota, novinar, diplomata ) bio je neumoran borac za intenzivan dijalog srpske sa evropskim kulturama. Jezik i njegovi izražajni potencijali ( pesnik, feljtonista, esejista, parodičar, kritičar, prevodilac ) bili su najjače Vinaverovo oružje u polemičko-majstorskim i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva ondašnje Srbije. Njegov razbarušeni duh i bundžijski karakter omogućavali su mu da sa lakoćom matira protivnike „starog kova“.
Ostaće upamćen kao uporni reformator srpske književnosti prve polovine XX veka, kao i borac za urbani izraz srpskog jezika. „Pisci moraju biti napredni da bi dokučili i odgonetnuli stvarnost. Literatura mora da odbaci sve što je mrtvo i da siđe u dno čoveka ukrštanjem melodijskih, psiholoških i drugih ritmova. Ona mora da udje u beskrajnu prefinjenost koju poseduje i najprimitivniji čovek,“ govorio je, naglašavajući potrebu da književnik traži, misli i gori bez kompromisa, odbacujući bilo kakav determinizam.
Sudionik je prekrajanja Evrope: svedok Oktobarske revolucije, zatim fašističkog spaljivanja knjiga ispred Rajhstaga, učesnik Balkanskog, te Prvog i Drugog svetskog rata.
Bio je predan i siguran u svoju reformatorsku misiju: „Obično me smatraju za ludog i pustog. Sad me ne priznaju, a kad umrem prihvatiće sve moje ideje,“ rekao je u svom poslednjem intervjuu 1955. kad je i preminuo.
Evropljanin i Beograđanin istovremeno, beskompromisnog stava, avangardnog duha i kritičarske lucidnosti, Vinaverov ukupni intelektualni aktivizam jeste paradigma za moguću kulturnu platformu današnje Srbije. Zato je Stanislav Vinaver ličnost kojoj treba da bude posvećena jedna gradska manifestacija, poput Festivala jednog pisca. Iako on zaslužuju i više od toga. A ovdašnja javnost zaslužila je da se bolje upozna sa njegovim delom, da ga ponovo vrednuje u kontekstu savremenih društvenih i političkih prilika u Srbiji i uveri se koliko je njegovo delo i danas vitalno i aktuelno. Pogotovo danas!