Сликари београдског енформела: Бранислав Протић, радови 1956–1966

Пројекат посвећен енформелу у српској модерној уметности крајем 50-тих и почетком 60-тих година XX века, који је инициран 2007. поводом обележавања 50 година рада Културног центра Београда, наставља се овог септембра организацијом изложбе посвећене сликама и колажима Бранислава Протића, из периода 1956-1966.

Ново “сликарство деструкције“, које се усред естетике модернизма појавило у раду неколицине младих београдских уметника у исто време кад и у париским галеријама, Лазар Трифуновић је као ватрени промотер покрета, тумачио духом времена обележеног дубоком егзистенцијалном кризом у којој се нашло човечанство после Другог светског рата. У развоју новог покрета Трифуновић признаје Браниславу Протићу пионирску улогу у енформелу на домаћем терену. Бавећи се професионалном хронологијом уметника др Јеша Денегри у тексту у каталогу наводи чак три Протићеве самосталне изложбе са иноваторском концепцијом новог сликарства које је он реализовао пре сторијске изложбе Београдски енформел (Млади сликари ) Лазара Трифуновића, априла 1962. у Културном центру Београда. На тој изложби своја почетна сликарска искуства у неформама и раду са непиктуралним материјама представили су Зоран Павловић, Бранко Протић, Живојин Турински и Владислав Тодоровић. Прве слике и колаже у енформелу Протић је приредио новембра 1959. на “Трибини младих“ у Новом Саду, а потом и у две београдске галерије – у “Графичком колективу“ марта 1960, и у “УЛУС-у“, септембра исте године.
Кроз актуелну поставку од око 20-так слика и колажа Денегри образлаже пробој новог сликарског језика у Протићевом раду, његово концентрисано проблемско и квалитетно језгро. Протићеву формулацију сликарског простора и текстуру слике која “није насилна у поступку и пластичкој разради“ Денегри доводи у везу “са његовом другом великом животном пасијом – летењем и падобранством, као иницијалним моментом у стварању уметничке имагинације која се у даљој пластичкој разради подвргава аутономној логици и структури дела. “
За реализацију изложбе дела су позајмљена из збирки: Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске у Новом Саду, Факултета ликовних уметности у Београду, приватне колекције Вујичић из Београда и сликареве породице. Овом приликом јавности ће први пут бити презентовани колажи малих димензија из 1957. из сликареве заоставштине, као и документација која илуструје енформел у опусу Бранка Протића.
БРАНИСЛАВ ПРОТИЋ је рођен у Бачкој Паланци 1931. Завршио је Ликовну академију у Београду, у класи проф. Зорана Петровића и специјални течај у класи проф. Недељка Гвозденовића. Био је професор сликарства на ФЛУ у Београду. Од 1959. излагао је на 12 самосталних изложби и бројним групним изложбама у Југославији и у целом свету. Добитник је награда за сликарство на Бијеналу младих у Ријеци 1961, на Тријеналу југословенске ликовне уметности 1964, Колоније Сићево 1965, Колоније Ечка 1967, Октобарског салона 1968 и 1985. Пасионирано се бавио падобранством и алпинизмом. Преминуо је 1990. од повреда задобијених у авионској несрећи.
За време изложбе организоваће се разговори посвећени београдском енформелу и војвођанској сцени средином XX века и утицају енформела на касније српско и југословенско стваралаштво.