Бранимир Стојановић (1958) живи и ради у Београду. У свом раду, смештеном између филозофије, психоанализе и уметности, бави се праксама писања и концептуално-политичким интервенцијама у институционалне контексте филозофије, уметности и психоанализе. Од 1980. године објављује текстове и есеје из области филозофије, теоријске психоанализе, критике идеологије и теорије уметности.
Пројекти и радови: Школа за историју и теорију слике, оснивач и предавач, 1999–2003; Пиратско издање превода на српско-хрватски језик књиге: Николас Бурио, “Релациона естетика”, 2001; Политике сећања, Група Споменик, дистрибутивни објект – партиципативни споменик, Прашко Бијенале, Праг, 2007; Политике сећања, Група Споменик, дистрибутивни објект – партиципативни споменик, 24. Меморијал Надежде Петровић, Чачак, 2007; Шугар – дас Унхаимлицхе, теоријско-уметничка интервенција у Психоаналитичко друштво Београд, Београдски универзитет уметности и Јеврејску општину Београд, архив, разговор, предавање, 49. Октобарски салон, Београд, 2008; Матеми реасоцијације – новинска редакција, Група Споменик, 49. Октобарски салон, Београд, 2008; „Французи, још један мали напор да постанете л’Органисатион политиqуе“, јануар 5-31, 2009, каталог–изложба, политичко-теоријска интервенција, Висока школа за ликовне уметности, Шербур, 2009; Матеми реасоцијације (Питагорејска лекција), перформанс–предавање, Група Споменик, 15. ПСи конференција, Загреб, 2009.