ЕНФОРМЕЛ: Живојин Турински, радови 1958-1966

03.09.2009-22.09, 12:11.
blank-image

Ауторско вођење кроз изложбу: суботе 5, 12. и 19. септембар, у 12.00

Изложба Живојин Турински, радови 1958 – 1967 приређује се као трећа монографска изложба у оквиру пројекта Београдски енформел који се од 2007. организује у Културном центру Београда.
На трагу реконструкције историјске изложбе Лазара Трифуновића Енформел – Млади сликари, одржаној у Галерији КЦБ-а 1962, циљ пројекта је да се сликарство енформела, као својеврсног феномен уметности нашег послератног модернизма, приближи савременим љубитељима уметности у духу нових сазнања и стручних интерпретација.
Заједно са Зораном Павловићем, Бранком Протићем и Владиславом Тодоровићем, Живојин Турински је био један од учесника поменуте изложбе и промотер авангардног сликарског покрета – сликарства материје, које је обележило нашу и интернационалну ликовну сцену на крају педесетих и током шездесетих година минулог века. Вичан перу, Турински се још од студентских дана паралелно са сликарском праксом бавио и критиком објављујући је у многим дневним новинама и часописима као што су Данас, Политика, Књижевне новине, НИН. Тако ће се веома ангажовано укључити и у жустре полемике које су се тих година водиле у београдској штампи „за и против енформела“, ауторитативно се супростављајући својим написима корифејима српског сликарства – Милу Милуновићу и Пеђи Милосављевићу, који су се јавно изјашњавали против нових идеја у уметности.
Паралелно са уметничком праксом и писањем критике текла је његова професорска каријера на Факултету ликовних уметности у Београду, где је прво предавао сликарске технологије а потом и сликарство. За студенте је написао и превео неколико темељних књига и приручника из техника класичног сликарства: Боје, везива, технике сликања, 1970, и Технике сликарства 1976.
На актуелној изложби период енформела у опусу овог уметника прати се кроз радове настале још при крају студија на Ликовној академији, када улази у енформел, преко зрелих пастуозно рађених слика-рељефа са почетка шездесетих, па све до фазе сублимираног пластичног знака када излази из енформела и наставља стваралаштво у оквиру препознатљиве поетике знаковне фигурације. Дела за ову студијску изложбу позајмљена су из више институција и приватних колекција: Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Галерије Цептер у Београду, Савремене галерије Уметничке колоније Ечка из Зрењанина, колекције Зорана Вујићића и од породице Турински. На поставци је изложена и фото и штампана документација која прати овај период уметниковог деловања, крокији пријатеља које је цртао, књиге које је илустровао за пријатеље књижевнике, стручне књиге које је објавио из технологије сликарства , збирке критика Јединство мерила, издање КОВ-а из Вршца 1984., и Огледи о поимању слике, издање Цлиа из Београда 1999, примерци часописа Уметност који је уређивао, рецензије које су о његовим изложбама писали Л. Трифуновић, З. Павловић и други. Саставни део изложбе чине и филмови и телевизијске емисије о Живојину Туринском и сликарству енформела из документације ФЛУ у Београду, Архива југословенске кинотеке и Програмског архива РТС-а.
Изложбу прати опсежан српско-енглески каталог са студијом Јована Деспотовића, репродукцијама свих изложених дела, биографијом уметника и библиографијом.

Живојин Турински ( Зрењанин, 1935 – Београд, 2001) приредио је десетак самосталних изложби у Београду и Југославији, и учествовао је на стотинак групних изложби код нас и у свету, од тога на многим угледним манифестацијама и репрезентативним поставкама савремене југословенске уметности у Италији, Немачкој, САД, Сан Марину, Француској. Написао је неколико стручних књига из класичних сликарских техника и монографију о Миодрагу Рогићу, а његове критике, есеји и огледи о савременој уметности публиковани су у две књиге.
Изложба је отворена до 22. септембра. Током изложбе организоваће се стручна вођења сваке суботе у 12 часова, а планиран је и пригодан програм: разговор на тему Београдски енформел и загребачка ситуација, презентоваће се и демонстрирати класичне сликарске технике, премијерно ће бити приказана фото студија Љубинка Кожула Адреса Старо сајмиште –атељеи, уметници, догађаји, и организоваће се јавно гледање тв филма Чекајући Годоа Феликса Пашића, уз уводне напомене и коментаре редитеља.

Loading...