ПЕСМА НА ДАН
ТИБИНГЕН, ЈАНУАР
На слепило на-
говорене очи.
Њихово – »чисто
проистицање је сушта
загонетка« – , њихово
сећање на запливале
Хелдерлинове куле, око којих
лепршају галебови.
Посете утопљених столара
при овим
речима које се гњурају:
кад би дошао,
кад би дошао човек,
кад би дошао човек на свет, данас,
са светлом брадом
патријарха: он би,
проговоривши о овом
добу, он би
могао
само тепати и тепати,
бескрај-, бескрај-
ноно.
(„Палакш. Палакш.“)
Превео Б. Живојиновић
Из књиге Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
Песма последњег дана прве године Песме на дан/дар посвећена је писцу Жарку Радаковићу.
Хвала свима који прате овај пројекат, са надом да сам вам бар мало улепшао свакодневицу.
Марјан Чакаревић