ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
***
Пред твоје касно лице
само–
ходно између ноћи
што су и мене мијењале,
нешто је стало,
што је једном већ било код нас, не-
дирнуто мислима.
Превела са немачког Труда Стамаћ
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.
Очигледно је да, упркос камерној теми, између субјеката у овој песми, зјапе све веће метафизичке празнине. Отуда, на трагу онога што је Владимир Стојнић приметио пре неки дан, има се утисак да ова песма одјекује у неком огромном празном простору.