ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
У РЕКЕ СЕВЕРНО ОД БУДУЋНОСТИ…
У реке северно од будућности
бацам мрежу, коју ти
оклевајући обремењујеш
сенкама што их написа
камење.
са немачког превео Бранимир Живојиновић
оригинално из књиге Преокрет даха, 1967.
Из књиге , Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
Данашњи дан уредио је млади колега песник Владимир Стојнић:
„Када размишљам о Целановим минијатурама каква је ова осећам се као да кружим око космичких црних рупа. С обзиром да ово није место ни прилика за дубљу анализу стихова једног од највећих песника друге половине 20.века могу само подсетити на то да су црне рупе настале гашењем и хлађењем џиновских звезда које онда постају тела бесконачно велике густине и силе привлачења, а притом бесконачно мале запремине. Зато ма колико волео Целана, понекад ме та имплозија херметизма у свега пар редака и уплаши. Бојим се да нећу умаћи тој сржи језиковања, тој мрежи коју лирски субјекат баца у овој песми.“
Владимир Стојнић