Представљање зборника радова: Мировне свеске – зашто сам за мир

Представљање 1., 2. и 3. броја; главна уредница Шура Думанић; говоре: Весна Пешић, Надежда Радовић, Драгомир Олујић Олуја и уредница Шура Думанић

Сам назив три свежња (зборника) текстова названих Мировне свеске, довољно говори о тежини наше, људске ситуације. Да ли је уопште потребно објашњавати „зашто сам за мир“… Уредница и ауторке текстова сматрају да треба, јер су рат и насиље наметнути (и усвојени) као нормална, очекивана и прихватљива опција, а миром се проглашава онај интермецо између ескалације насиља (у рат). Многи тврде да су људи данашњице у великом покрету, у трагању за духовношћу, за бољим животом. Но, нисмо ли сви у бити у потрази за миром? За унутарњим миром пре свега, за местом сигурности у себи, предаха, оне укотвљености која нас с поверењем отвара и повезује са другима? Циљ ових Мировних свезака, покренутих на валу мондијално нарасле свести о потреби прелаза из репресивних у ненасилне културе, јесте да се такве поруке и искуства чују и размјењују, међусобно оснажују.
Мировне свеске покренула Шура Думанић 2008. године. Они који бар понешто знају о мировном ангажману на Балкану знају ко је Шухрета Думанић. Одана и предана идеји мира, Шура са Мировним свескама покушава да заокружи дугогодишњи миоровњачки ангажман. После двадесет година деловања мимо мејнстрима, мимо свих локалних моћника, националистичких режима, против ширења мржње и страха било је крајње време да се подвуче црта, да се покаже ко је деловао за мир, какве судбине су имале овдашње луције мира, које идеје су изнедриле.
“Овдје су ријечи, мисли и свједочења жена које себе нису доживљавале жртвама, него су биле и остале креативне у грађењу алтернативе мржњи, разарањима, страховима и свему што рат носи. Колико год да је била висока цијена тога избора. Јер : жене и даље имају аутсајдерски статус – толико аутсајдерски да се морају борити да уопће буду присутне, видљиве, живе” (Ш.Д.)
Прва свеска тематски се бави питањем жене-религија-мир, што је на неки начин одредило и избор текстова. Тако, као путоказ и оријентир прву свеску започиње текст Весне Крмпотић „Што носиш у себи мамиш у свијет“, и ту је импозантна лепеза ауторки. Једне су католкиње, друге муслиманке, треће православке, четврте атеискиње….а све из властитог угла осветљавају пут мира, подупиру једна другу, шире пријатељство и толеранцију.
Други и трећи број Мировних свезака говори о појединкама, доноси личне приче, белешке, песме и сведочења оних које су нас свих ових година ратова и мржње храбриле да кренемо другим, другачијим, бољим путем. Реч имају антиратне активисткиње, књижевнице, уметнице, политичарке – жене које су се свом снагом бациле у вихор (ратних) збивања, нудећи одговоре, плетући мреже пријатељства, стварајући крхке нити за будућност њихове, наше, ваше деце (и децу њихове деце…).
Објављивањем треће Свеске заокружен је циклус од три зборника „Зашто сам за мир“, у којима је о тој изузетно важној теми проговорило много преданих бранитељки мира, људских права и слобода. Тужно је на колико оспоравања у властитим срединама и даље наилазе жене које су се храбро супротстављале ратнохушкачким идеологијама, које су браниле право на властито мишљење, заузимале места обесправљених, носиле њихов крст…Ообјављени су и текстови или прилози о оним мировњакињама које више нису међу нама, тако да је то истовремено и омаж Јасенки Кодрњи, Биљани Ковачевић Вучо, Јелени Шантић, Садики Звиркић…
”Па ипак, што смо више откривали ту тему, то се више показивала њена неисцрпност – један нови континент се појављивао на видику, са много више потенцијалних судионица и судионика. Остаје нада да ће пројект Мировних свезакаи наићи на даљу подршку, како би оне (и они) које граде тај нови континент добиле простор за снажније и трајније, стварно и симболичко дјеловање. Или, како ће то рећи у свом тексту Цвијета Новаковић: „…Много малих дјела и много малих моћи заједно, могу постати једна велика, која заиста може донијети промјене и мир“.(Ш.Д.)

Издавач: Схура, Опатија 2009. и 2010.