14. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“: Концерти за чембало

Програм изводе чембалисткиња Софија Перовић и Камерни оркестар Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички под диригентском палицом Павла Медаковића.

Програм:
Јохан Себастијан Бах  (1685–1750)
Италијански концерт у Еф–дуру, BWV 971
Allegro
Andante
Presto

Концерт за чембало и гудачки оркестар у де–молу, BWV 1052
Allegro
Adagio
Allegro

Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791)
Концерт за чембало и гудачки оркестар бр. 1 у Де–дуру, K. 107
(према сонати за чембало Ј.К. Баха оп. 5 бр. 2)
Allegro
Andante
Tempo di Menuetto

Биографије:
Павле Медаковић је дипломирао на Одсеку за дириговање на ФМУ у Београду у класи професора Живојина Здравковића. Магистрирао је у Бечу на Универзитету за музику и сценску уметност у Београду на ФМУ.
Уметничку каријеру започео је још за време студија, када је постао други диригент у Хору АКУД Бранко Крсмановић, са којим је освојио две прве награде на такмичењу хорова у Београду 1976. године. Исте године учествовао је у оснивању Камерне опере у Београду и био њен први диригент. Опера је била основана при ФМУ, а касније је постала самостална. Са овом опером, у периоду од 1976. до 1981. године, успешно је остварио седам премијера. Током 1978. и 1979. године, као један од оснивача оркестра, био је асистент диригента Борислава Пашћана у Младим филхармоничарима Београда (данас, Филхармонија младих Борислав Пашћан).
Шеф диригент Симфонијског оркестра Мостар и мостарског Хора Абрашевић био је од 1983. до 1985. године. Диригент Хора Абрашевић у Београду постао је 1986. године. Од 1988. године је шеф диригент Уметничког ансамбла Станислав Бинички. Био је уметнички руководилац и диригент Оркестра Музичке омладине на манифестацији Француско-југословенска музичка недеља (1981. и 1982.). Наступао је са водећим домаћим оркестрима а за Радио и ТВ реализовао више трајних снимака. Гостовао је у многим земљама. Члан је Удружења музичких уметника Србије.

Софија Перовић је завршила докторске студије чембала на ФМУ у класи професорке Зорице Ћетковић. Докторирала је књижевност на Филолошком факултету у Београду, а тренутно ради трећи докторат на Универзитету Париз 8 из области оперске режије. Као оперски редитељ пред београдском публиком дебитовала је 2014. године режијом Монтевердијеве опере Крунисање Попеје на великој сцени Мадленијанума. У децембру 2015, поставила је на сцену Битеф театра монооперу Франсиса Пуленка Људски глас, са којом је гостовала на међународном фестивал Котор Арт, а 2016, режирала је и продуцирала српску премијеру опере Бела ружа Уда Цимермана у Дорћол плацу.
Усавршавала се у земљи и иностранству код истакнутих чембалиста као што су Жори Виникур (Француска), Џереми Џозеф (Аустрија), Мариа Луиза Балдасари (Италија), Бландин Рану (Француска), Хавијер Нуњез (Шпанија), Френк Купер (САД), Стефан Беши (Француска) и други. Као  стипендисткиња шпанске владе 2008. и 2011. је учествовала на Међународном фестивалу Мануел де Фаља у Гранади где је похађала мајсторску радионицу Меги Кол и свирала на завршним концертима фестивала, као и на концерту Tocar con… Усавршавала се и на Аустријској барокној академији у Гмундену (2008-2014).
Редовно наступа као солисткиња и у камерним ансамблима, а негује афинитет и према савременој музици (премијерно је извела више композиција домаћих аутора које су јој биле посвећене).

Давне 1899. године 26. септембра формиран је, наредбом Краља Александра  I Обреновића, први симфонијски Београдски војни оркестар, који ће деловати непосредно под министром војним.
Један од утемељивача Оркестра био је и Станислав Бинички, композитор, војни капелник, организатор музичког живота у Србији, аутор прве српске опере На уранку и патриотски надахнутог Марша на Дрину, који је 1899. године као диригент стао на чело Београдског војног оркестра, претече данашњег Уметничког ансамбла Министарства одбране.
Ансамбл Бинички достојно носи његово име и деценијама наставља племениту мисију, упоредо афирмишући музику из наше и светске музичке баштине. То је свакако први организовани облик музичког стваралаштва у Србији из којег су, неколико деценија касније, настали и други  оркестри, Оркестар београдске опере (1920),  Оркестар београдске филхармоније (1923) и Радио оркестар (1927). Oсим маршева и форми везаних за Војску, војне музике извеле су први пут код нас оперу, оперету, симфоније, ораторијуме. Музика коју изводи Ансамбл снимљена је на преко 300 грамофонских плоча, касета и ЦД-а. На тим снимцима налази се више од 2.000 разноврсних композиција, које представљају својеврсну музичку антологију.