БОЕМИ
ПОШТАР
Ко је заврљачио бумеранг
његовог духа:
У овај свет?
Ко га плаћа да усмерава судбине,
одврће славине жлезда,
и нашом нас руком лупа
по нашем челу?
Било-како-нило, грдно је миље:
Онима без-кучета-и-мачета,
и онима што су заволели
и тако поделили своје биће
на исток-запад-
север-југ.
Зато што га не видиш нигде,
видиш га свугде:
У шољама, картама, куглама,
на сенатским степеницама:
Никад, али увек ту,
градска анима,
с лицем које-се-не-памти.
***
Ако га нема онда си песник,
протува, смењен политичар:
Ако га, ипак, дочекаш,
тапши га по леђима,
лако и студиозно,
у нади,
да ћеш испод униформе:
Напипати тврдо,
скупљено крило.
Раша Ливада (1948-2007)
Из књиге Карантин, Просвета, Београд, 1977.
Последња песма у овом месецу можда ће призвати добри дух боемије у град, који под теретом свакодневних послова, помало посустаје.