БОЕМИ
БАЛАДА
Кад је видјех први пут
Пропалу сењору,
Рече ми: – Гле Цигана!
Дошао је у хору.
Бит ће слатко синце и живот ко воће,
Нашла сам пајдаша каквог срце хоће! –
Долорес, слатка Долорес!
Одмах сложно спанђамо
Наше авантире,
Живући од безбриге
Ко од синекире.
Најљепша је била древном у Латену,
Због ње разбих тикву енглеском кретену –
Долорес, дивна Долорес!
Служила је ко модел
Мјесто мене пара,
Јер се гарсон, стари Бог,
За боема старако за пољски љиљан и врапца у зраку.
Зашто ме, Долорес, остави у мраку –
Долорес, зашто, Долорес?
Једном рече: – Доста је,
Сита сам те, Стари.
Комедије не треба,
Новине, жандари! –
Падох, пошто рече, и роптах ко губав,
Као Јоба уби отровна ме љубав,
Долорес, дивна Долорес!
Прођу две-три године
Као три филистра,
Нађем вам у новинах,
Славног уз министра,
Њу. У крви. Ноћу. Ко јање: Долорес!
Заклао ју шваљер. Сумњивац. О, морес!
Долорес, зашто, Долорес?
Видим ју – ко први пут! –
Очи – два смарагда,
Такове љепотице
Није гледо Багдад,
Није имо Ловлас, ни Хуан, ни Парис!
Проклет био – проклет твој убица Париз –
Долорес, дивна Долорес!
Љубав бол је највећа,
Прости, ах, опрости:
Ја сам кривац највећи
Ако твоје кости
Растргане плачу у леду шпитаља
Мјесто да их мазе руке твога краља –
Долорес, Долорес, Долорес!
Антун Густав Матош (1873-1914)
Из књиге Пјесме, Печалба, Сабрана дјела Антуна Густава Матоша, књига В, ЈАЗУ, Либер, Младост, Загреб, 1973.
Најважнији Хрват који је до Првог рата печалбарио по Скадарлији. Када је први пут напуштао Београд, певушио је хит-сингл, први на тадашњој скадарлијској топ-листи синглова – „Погледај ме, невернице“.
Током другог боравка написао је ову песму, не тако познату, шармантну у свом покушају да ухвати шпански дух. Од које је можда могао да испадне још један хит-сингл.