У новембарском клубу учествују Игор Маројевић, Драган Јовановић Данилов, Јован Зивлак и Владимир Копицл
Јован Зивлак (1947) био је уредник неколико значајних часописа и издавачких кућа. Тренутно води издавачку кућу Адреса и часопис Златна греда. Био је председник Удружења књижевника Војводине од 2002. до 2010. Објавио је следеће књиге песама: Бродар (1969), Вечерња школа (1974), Честар (1977), Троножац (1979), Чекрк (1983), Напев (1989), Зимски извештај (избор, 1989), Чегртуша (1991), Обретење (избор, 1993, 1994, 1995), Острво, (2001), Песме: 1979 – 2005 (2006), год. и О Гајдама (2010). Објавио је и књиге есеја: Једење књиге (1996), Аурине сенке (1999), Сећање и сенке (2007).
Књиге су му преведене на десетак европских језика, а приредио је више избора из поезије класичних и модерних српских песника, као и антологију добитника Бранкове награде за прву песничку књигу (2010).
Добитник је више награда за поезију и издавачку делатност.
Владимир Копицл (1949) објавио је књиге поезије: Аер (1978), Парафразе пута (1980), Гладни лавови (1985), Вапаји & конструкције (1986), Питање позе (1992), Приказе – нове и изабране кратке песме (1995), Клисурине (2002), Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (2002), Смернице (2006); Промашаји (2008), Совин избор, (2008); као и књиге есеја: Механички патак, дигитална патка (2003) и Призори из невидљивог (2006).Приредио је и превео неколико зборника и антологија: Тело уметника као субјект и објект уметности (1972 – са Аном Раковић), Трип – водич кроз савремену америчку поезију (1983 – са Владиславом Бајцем), Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије (2001 – са Дубравком Ђурић), Врата панике – тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (2005), Миленијумски цитати (2005), Техноскептицизам (2007) итд.
Добио је Бранкову награду за прву књигу песама (1979), Стеријину награду (1989), Награду ДКВ за књигу године (2003), награду »Стеван Пешић« (2003) награду ИСТОК-ЗАПАД (2006) и Дисову награду за песнички опус (2008).Живи у Новом Саду.
Драган Јовановић Данилов (1960) студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности. Објавио је збирке песама: Еухаристија (1990.), Енигме ноћи (1991.), Пентаграм срца (1992.), Кућа Бахове музике (1993.), Живи пергамент (1994.), Европа под снегом (1995), Пантокр(е)атор (1997), Глава харфе (с Дивном Вуксановић, 1998), Алкохоли с југа (1999.), Концерт за никог (2001), Хомер предграђа (2003.) и Гнездо над понором (2005.) и Мемоари песка (2008.). Романи: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) и Отац ледених брда (2009.). Књига аутопоетичких есеја: Срце океана (1999.).
Један је од најпревођенијих савремених српских песника и учесник на бројним међународним песничким фестивалима. Добитник је двадесетак књижевних награда.
Данилов је и аутор више од две стотине текстова за каталоге изложби и двеју самосталних изложби (1999. и 2002.)
Игор Маројевић (1968) дипломирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објавио је романе: Обмана бога (1997), Двадесет четири зида (1998/2010), Жега (2004/2008), Шнит (2007) и Партер (2009). Поред тога објавио је и књиге прича Трагачи (2001) и Медитерани (2006), као и драме Номади (2004, оригинално написано на шпанском језику), Тврђава Европа (2008, српски превод „Номада“) и Бар сам свој човек (2009), која се тренутно даје у Београдском драмском позоришту.
Маројевић је превео неколико књига са шпанског и каталонског језика, међу којима се издвајају преводи Роберта Болања и Енрикеа Вила-Матаса.
Проза му је преведена на десетак европских језика и ушла је у неколико европских антологија.
Игор Маројевић ради као уредник едиције „Меридијани“ у издавачком предузећу Лагуна.
“СКД клуб КЦБ” отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.