БОЕМИ
ТО ЈЕ ВЕЋ ВЕЋ
И
Јер она више неће
имати прилику
да у мојој глави
види своју слику
Моји лекари
„Под липом“, „Грмечом“
стално ми гасе
мозак живим кречом
Да алкохол није
од саме суштине
куд бих ја бежао
од космичке мине
Једноставно душа
хоће да излети
неког другог света
опет да се сети
Али не да Митар
конобар „Под липом“
напоји ме џином
крвљу тушем сипом
да наставим весеље
са страшном екипом
ИИ
Ја сад имам
поново прилику
да у њеној глави
видим своју слику
Не треба ми лека
та рупа под челом
кад сам њу нашао
у свемиру белом
Да алкохол није
од ђавла мешина
не бих ја смрдео
себи ко лешина
И душа ми није
ко пређашње смеће
низашта у ништа
она више неће
Конобар ми видар
оста за чуђење
који бог наручи
за мене буђење
Александар Секулић (1937-2009)
Из књиге Ово вам је за оно, Књижевне новине, Београд, 1985.
Како сведочи Басара у својој алтернативној историји српске књижевности, песма припада самом крају златног доба београдске боемије. Уз Гробарова и Брану Петровића, Аца Секулић је трећа велика звезда боемске астрономије, а ова песма преноси делић ониричне атмосфере београдског бермудског троугла. У том митском простору данас су банке, пицерије итд.