БОЕМИ
РОТОНДА
Другу Гаћиновићу
И
У жутом диму цигара
кроз туге невремена
једнолик жамор игара
и дим глава Словена.
А кроз те уре штуре
прпоасти Домовина
и људске смрти јуре,
но Словен треба вина.
Толике умне басне
словенске уши чуше;
и ко цигара красне
и главе пуше, пуше…
ИИ
Гост доједан има загонетну Главу:
какве замке скрива под отајном маском?
А одсутност духа бдије, мирном паском,
и Словену чува сном проткану јаву.
Какве магле мотри у облаку плаву,
и у жутом диму чежње за одласком?
– Пропаст земље, одар света бива скаском
духу који тоне у тугу и славу. –
(Да ли сахат куцну да се буде човек?)
Тугом невремена, жути дим цигара.
(Је ли хора дићи жезло Сабаоту?)
Диме, пуше главе. (Људи гину довек.)
Словен машта да је, кроз жамор игара,
владар који суди Смрти и Животу.
Тин Ујевић (1891-1955)
Из књиге, Лелек себра, С. Б. Цвијановић, Београд, МЦМXX
На почетку боемске каријере Тин преноси атмосферу предратног париског састајалишта словенских анархиста, бунтовника и голијарда. Иако је реч о белле епоqуе, у међувремену се променио само кафански декор.
Гаћиновић из посвете је Владимир Гаћиновић, младобосанац.