ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ -ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
BLOW UP
Микеланђелу Антонионију
На лицима уморних људи
непроходне прашуме ничу
Бродови се потапају без трага
и све
ВЕЛИКО И МАЛО
наједном постаје
и сувише релативно
а да би се досегло
руком
мозгом
магичном формулом
Ајнштајн сваког јутра пије кафу
у пријатељском разговору
с Мефистофелом
Гете посматра Вертера како тугује
Леонардо љуби Мона Лизу
Докони шетачи умиру читајући новине у парку
наилази вук
и вуче лешеве по улицама
аутомобили бјеже и урличу
Кад би погледао кроз микроскоп
видио би
Атомску Бомбу
у кори великог мозга
у оку
црну подморницу
Угледао би птицу без ГЛАВЕ
не без крила
прашуму уморног лица
и ништа више
Н И Ш Т А
Ненад Бојић (1958)
Из књиге Велико и мало, Књижевна омладина Србије, 1981.
Типично постмодерно јукстапонирање, са све нихилистичким предзнаком, који је једно од обележја епохе.
Песник занимљив, а непознат и заборављен.