ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
КЊИГА МУДРОСТИ У ПРИВИДУ ВЕЛИКЕ ПОРОДИЦЕ
Провели смо ноћ
У заједничкој ћутњи
Заклопивши њоме
Схваћене препреке
Питање:
Треба ли поново отварати
Књигу мудрости
Сада када је побегао
И последњи сведок припитих жеља
Одговор:
Вратар земаљског раја
И даље наплаћује улаз
Ушли би да видимо
Стари ли се још увек полако
Покушај да се пронађе коначан излаз из спреге што ме стеже, а и ово вече – злобно и наказно. Заглибљен у нешто што неко назива блатом, неко бесциљем, неко заборавом.
Владислав Бајац (1954)
Из часописа Видици, бр. 7, 1978.
У време новог таласа Бајац је писао овакве лирске минијатуре, сасвим у духу преиспитивања постојећих вредности које је наметала нова генерација у српској (и југословенској) култури.