SKDklubKCB u oktobru: Mirjana Stefanović i Nebojša Ćosić
13.10.2010, 17:23.
Takođe i:predstavljanje novog,sajamskog trobroja 109-111 Knjizevnog magazina(glasila SKD).Predstaviće ga nova v.d urednica Marija Midžovic i Marija Ivanić, urednica SKDklubaKCB ispred SKD-a. Deset primeraka bice podeljeno publici.
Mirjana Stefanović (1939) magistrirala je englesku književnost. Godine 1966-1967 radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do kraja 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do sredine 1991. radila u izdavačkoj kući Nolit kao urednica knjiga za decu i omladinu.
Objavila je sledeće knjige: Voleti (pesme, 1960), Odlomci izmišljenog dnevnika (proza, 1961), Proleće na Terazijama (pesme, 1967), Indigo (pesme, 1973), Radni dan (pesme, 1979), Savetnik (proza, 1979), Prošireni savetnik (proza, 1987), Pomračenje (pesme, 1995/ 1996), Iskisli čovek (pesme, 2003) i O jabuci (proza, 2009). Pored toga objavila je i desetak knjiga za decu među kojima: Vlatko Pidžula (pesme i priče, 1962/ 2007), Enca sa kredenca (pesme, 1969/ 1975/ 1978), Šta da radi ova fota? (roman, 1979/ 1989/ 2003), Škola ispod stola (pesme i priče, 2004) i druge.
Dobitnica je brojnih nagrada za svoje stvaralaštvo, a dela su joj prevođena na nekoliko evropskih jezika. U ovoj godini dobila je Nagradu za poeziju Desanka Maksimović.
Nebojša Ćosić (1958) diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost u Beogradu. Radio je kao profesor srpskog jezika i pisao književnu kritiku u Beogradskim novinama, Borbinom dodatku Svet knjige, Književnim novinama, Književnom magazinu, Novinama beogradskog čitališta.
Objavio je knjige priča: Priča o smrti (1987), Tuđe nebo (1991), Nesanica (1993), Utopije i pijavice (1994) i Deca velegrada (2005); romane Lula (1999), Mesečevo naselje (2002) i Bumerang (2006).
“SKD klub KCB” otvoren je 13. marta 2002. Programom “SKD klub KCB” Srpsko književno društvo (SKD) i Kulturni centar Beograda (KCB) omogućavaju piscima i čitaocima da svakog trinaestog u mesecu budu zajedno, da čitaoci uživo slušaju pisce. Piće je slatko-gorko, onakvo kakva je i sama literatura (ili život). Tu su i pokloni – iznenađenja.