Govore: Vladimir Stojnić i autor
Svojom drugom knjigom pesama Bojan Savić Ostojić je izborio mesto u prvoj postavi reprezentacije nove generacije srpske poezije. Nakon odličnog, ali od strane kritike potpuno neprimećenog prvenca – poeme Stvaranje istine, iz 2003. godine, Savić Ostojić u Tropuću dostiže punu pesničku zrelost. U vreme kada je poezija sve više naracija, tu i tamo prošarana introspekcijama, ovaj pesnik podseća da je poezija sublimacija i da je, uslovno rečeno njen večiti zadatak da pruži epohalno relevantne odgovore na bitna egzistencijalna pitanja.
U recenziji ove knjige Vladimir Stojnić zaključuje: Zbirku pesama Bojana Savića Ostojića, Tropuće, možemo čitati kao poetski tekst koji kroz tri motivska i formalno različita ciklusa preispituje odnose često povezanih i paralelnih procesa čitanja i pisanja, a time i razmatra uloge i odnose pisca i čitaoca. Ovom knjigom autor potvrđuje činjenicu da je danas gotovo nemoguće pisati relevantnu poeziju bez ozbiljnih autopoetičkih promišljanja koja makar i delimično obuhvataju svest o samom činu pisanja i koja se na simbolički način prenose i u sam poetski tekst. Stvar je umešnosti svakog pojedinačnog autora u kojoj meri će ova promišljanja biti realizovana na način koji će predstavljati avanturu i zadovoljstvo za čitaoca. Moglo bi se dodati da se na raskršću spajaju tri puta: jedan od njih dolazi od pesnika, drugi je čitaočev, a treći je put samog teksta. Trebalo bi krenuti svim trima putevima da bi se stiglo do Tropuća, ali kojim god da se krene, neće se pogrešiti.
Izdavač: Društvo Istočnik, Beograd, 2010.
Moderator: Marjan Čakarević