РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Нема потребе да
ишта мењамо у
редоследу младом.
Коначност пребрзу
нека објасни звук.
Што строже.
И дах. И слут.
И негласје коже.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Нови ритмови, ауторско издање, Београд, 1982.
Песма карактеристична за овај период Станисављевићевог стваралаштва, призива настасијевићевску лексику и трагичку кривицу. Чини се, међутим, да овде нема непорециве кривице као код Настасијевића, и у томе је модерност ове песме.