РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Неколико пута у тренуцима снохватице
пренух се немирно
угледав себе у пределима
којима већ минух.
То ми се често догађа:
путеви које сам прешао сустижу ме:
као да трен сваки
не пролази одједном
но у круговима воденим
све ширим, све даљим…
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Књига сенки, Слово љубве, Београд, 1973.
Ибрахим Хаџић за ову прилику је написао осврт на лик и дело свога пријатеља и саборца Мише Станисављевића.
МИОДРАГ МИША СТАНИСАВЉЕВИЋ (1941-2005)
Замишљам могућу анкету коју је неко пре 6-7 година спровео питајући студенте Филолошког факултета, па људе из неког института друштвених наука, па пролазнике на улици, и, најзад, библиотекаре у некој библиотеци: “Ко је Миша Станисављевћ”, и чујем скоро истоветан одговор: “Не знам”.
Питам се, данас, пет година после Мишине смрти, да ли је иста рецепција његовог књижевног дела као и пре, или се нешто изменило у песникову корист. И одговарам: нажалост, ситуација је иста, ако не и гора.
Па ко је, заправо, Миша Станисављевић?
Миша Станисављевић је за врло мали број познавалаца, као и његових пријатеља, један од наших најталентованијих песника последње четвртине XX века.
Још од првих радова објављених у Студенту и Видицима било је јасно да се појавио један аутентичан стваралачки глас. Та аутентичност није га напустила ни у каснијем периоду, у најзрелијим песничким годинама. Миша је био склон експерименту свакакве врсте, па и у поезији. Његове песме с програмским начелом – или манифестом – публикованим у збиркама Ритмови И, ИИ, ИИИ (1980-1989) дале су савременој српској поезији кодеровску или хлебњиковску димензију, једно сложено трагање по заумном језику.
Наставимо даље са представљањем: Миша Станисављевић је био један од најдаровитијих драмских стваралаца и песника за децу. Његови комади и данас се с успехом играју у дечјим позориштима.
Миша Станисављевић је био изузетан преводилац песама Бориса Пастернака.
Миша Станисављевић је био суптилан филмски критичар и први магистар Факултета драмских уметности у Београду.
Миша Санисављевић је био бриљантан колумниста који је жешће од свих других критковао прилике у Србији од 1988. до 2001. године.
Миша Станисављевић је био сакупљач свега и свачега “и рукоделац”, како би он волео за себе, а и себи сличне, да каже; дакле рукоделац чудних стварчица-сувенира које је продавао на славном Булевару Револуције а прекопута славног Правног факултета у Београду.
Све ово пишем, наравно са горчином, свестан да би и данас, када бисмо спровели исту анкету коју смо замислили да је спроведена пре 6-7 година, 90 процената испитаника одговорило исто: “Не знам ко је Миша Станисављевић”.
Овај текст желим да завршим Мишиним стиховима из његове дечје песме штампане у збирци Леви краљеви: “Ко издржи досаду, добио је опсаду”. Миша, евидентно, издржава досаду и победиће учмалу опсаду. Ући ће на сва врата: бануће са товаром свог дара, дара и за поезију, и за драме, и за преводе, и за политичке и новинарске колумне, и за ситнице са отпада. И заузеће своје заслужено место у српском пантеону.
Ибрахим Хаџћ