РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
НИКО МИ ВЕЋ НЕ ВРАТИ…
Нико ми више не врати
раног мезимства дом!
Осврћем се за њим
као за водопадом.
Његови зидови, слеме,
сад су тек обрис у души,
ал’ светлост у прозорима
ништа не може да сруши.
Та и скитница последњи
без новца, одеће, здравља,
сећањем дом свој гради
и осмехом под кров ставља.
Нико ми већ не врати
раног мезимства дом.
Једнако се осврћем
за шумним водопадом.
Миодраг Станисављевић (1941-2005)
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Песме * Писма Александра Роша, Видици, Београд, 1965.
Песма атмосфером призива помало Раичковићеву рану песму Последњи поглед са планина. Иако не спада у сам врх Станисављевићеве поезије песма је занимљива као поглед на рани период песниковог стваралаштва.