Тема: ГЛАВУ ГОРЕ!
АУТОПОЕТИКЕ
поезија је измештање
алтернативне себе
врло лично посматрано
кроз воду
шшшшшшш……..
понешто тајновито у ређању
слова: окружује нас
као опака болест због које
наједном смо
прелепе
тело (више) није
пост-депилацијски рељеф
ураслих длака/
вена/
стрија
већ бисерно-испрано
чисто
звоно
живота
Бол је та која
Бол постаје
Нејасна
На папиру
Љиљана Јовановић (1980)
Из књиге Дискурзивна тела поезије, АЖИН, Београд, 2004.
Љиљана Јовановић је рођена 1980. Објављује поезију у часописима од 1996.
Од 2002. године учествује у Ажиновој школи теорије и поезије коју води Дубравка Ђурић. Пише у интеракцији са другим песникињама/песницима, и под снажним утицајем феминистичке теорије и популарне културе. Њене песме су уврштене у више антологија. Објавила песничку књигу Технологија маме (2008).
Ради у образовању одраслих. Живи у Београду.