Тема: ГЛАВУ ГОРЕ!
***
покушавам писати уз упаљен телевизор (постоји нешто
јако лијепо у неправилностима
ове врсте) човјек у загаситом одијелу
отвара уста а иза леђа се нижу слике, могла би бити
нека катастрофа, исто тако
могло би бити и неко весеље
свеједно
изгубила сам даљински а не да ми се устајати, уосталом
тако је боље за поезију, увијек је добро
не напипати границу између онога што
желиш и онога
што желиш избјећи. онда се чини као да си
надишао (у тишини се јасно чује
како дише грешка, пуштам руку
у сирову ноћ
можда нешто слети или ми махне сусјед који вози
веспу ружне боје привезану
уз расвјетни ступ. вољела бих да и мене
нетко тако чека док не напишем
о кинескињи која сам кад окренеш главу
сапетих стопала утискујем звијезде у младо
неба, па планину
и, одједном
све се деформирало) звони поштар
већ је први
треба довршити рукопис
Антонија Новаковић (1979)
Из књиге Лако ми је бити лошија, СКУД Иван Горан Ковачић, Загреб, 2008.
Антонија Новаковић (1979) рођена је и живи у Загребу. Студирала је на Правном факултету. Добитница је награде Гораново прољеће за 2008. годину.