Тема: ГЛАВУ ГОРЕ!
ДРУШТВО ИЗАБРАНИХ КЛОШАРА
Јутарње чистачице већ су давно прошле
И улични продавци поставили су своје
импровизоване тезге
а ми још увек спавамо по контејнерима
У смрдљивим прегрејаним чекаоницама
спавају усамљени клошари
Буде се, подозриво ме гледају
Они кажу: „Никад не веруј човеку који не постоји
јер, превариће те
даће ти новчић који је изашао из оптицаја
једино смо ми стварни, а остали људи постоје само
у свету наше немирне имагинације
Сањамо их
док спокојно дремамо крај ватри од картонских кутија
и нападају нас вашке, прљавштина и смрад
али ми им јуначки одолевамо
Сергеј Станковић (1976)
Из књиге Нешто је у игри, Зборник нове новосадске поезије,Центар за нову књижевност НЕОЛИТ, Нови Сад, 2008.
Сергеј Станковић себе сматра грађанином Космополиса, али не и космополитом. Пише кратку и дугачку прозу. Поезију је баталио, јер сматра да је у њој рекао све што има да каже. Свет снова је од изузетног значаја за његово виђење стварности, јер је, уз пливање, то једини вид слободе који је икад окусио. Тражи начин за ослобођење од тиранске свакодневнице.
Објавио књигу Страшна нова слобода (2006).