Тема: МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
МОРЕ
Од дугог посматрања мора
нема никакве вајде.
Коран
Песник који стари то зна,
иако море никад видео није,
тако дуго га је носио у грудима,
да је престало да га се боји.
Беше то мало, мирно море.
Песник који стари то зна,
осећа се као на последњим колима у време
жетве,
кад је ноћ кларинет
а небо најтање тамо
где се врела помрчина тиска на кровове.
Песник који стари то зна,
а ја
кад сам се први пут суочио с морем,
као испред огледала, међу роговима бика,
у себи сам изговарао речи старе песме:
Појављује се смутња,
о писаре,
устани,
привуци папаир
и из стиха препиши,
о писаре,
оно што доликује,
докле год је локот срце одбачено.
Море ударало главом о хридине,
ломило засуне,
а прилично крхко срце
смејало ми се слано у лице.
Јан Скацел (1922-1989)
Превела са чешког Бисерка Рајчић
Из књиге Јесен с мртвим јастребом, КОВ, Вршац, 1998.
Море које неки песници, велики песници сањају, често изгледа стварније од стварног мора.