Тема: МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
А ВИ, МОРА…
(3.)
Поезија да прати гредом казивање у почаст Мору.
Поезија да подржава пев у греду уокруг Мора.
Као опход око олтара и тежа хора кругом строфе.
А то је пев о мору какав још никад није певан био, и Море ће га певати у нама:
Море што се у нама заче, до презасићености даха и до перорације даха,
Море које у нама носи свиласт му шумор са пучине и своју голему свежину ненадне среће широм света.
Поезија да смири цептај бдења у плову око мора. Поезија за бољи живот докле бдимо над слашћу мора.
А то је сан од мора какв још никад није нико снио, и Море ће га сањати у нама:
Море у нама исткивано, до понорних му купињака, Море што тка у нама своје големе часове светлости и големе му стазе мрака –
Све допуштење, све рођење и све уразумљење, Море! Море! У своме морском теку,
У приливању свог мехурја и мудрости по своме млеку, ах! у светом врењу својих вокала – свете девојке! свете девојке! –
Само је Море све под пеном, као Сибила уцветала на гвозденоме стоцу њеном…
Сен-Џон Перс (1887-1975)
Превео са француског Борислав Радовић
Из књиге Похвале. Морекази, СКЗ, Београд, 2002.
Одломак са почетка вероватно најзначајније поеме испеване у славу мора.