Тема: МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
АНАБЕЛ ЛИ
Прије много, и много љета
У краљевству на обали
Живљаше дјева знана сред свијета
Под именом Анабела Ли,
И живљаше сред брига и радосних сјета
Да ме воли и да се волимо ми.
Био сам дијете и била је дијете
У краљевству, што плачу валови,
Но љубављу већом од љубави свете
Љубљасмо се ја и Ли,
Те нам на љубави небеске чете
Завиђаху, анђели сви.
И тако прије љета и љета
У краљевству, што плачу валови,
Вјетар из облака скрши попут цвијета
Моју лијепу Анабелу Ли,
И тако њој брата жалост допа,
Да је понесе далеко од мене,
Да је у каменом гробу закопа,
Што јечи од уморне пјене.
Анђели несрећни и у рају
Завиђаху њој и мени
И, зато (сви људи знају
У краљевству, што га море ми)
У ноћи из магле задухају
Ветри и убију моју Анабелу Ли.
Но наша је љубав јача од оне
Њих, што бјеху старији но ми,
Њих, што јесу умнији но ми,
Па ни анђели с врх васионе,
Па ни бјесови, што под морем роне,
Душу не могу раставити: душу ми
Од душе лијепе Анабеле Ли.
Кад мјесец сине, носи ми сање
О лијепој Анабели Ли;
Кад звијезде изађу, сину очи дање
Прелијепе Анабеле Ли;
И тако ноћу за ноћи ја сједим
И драгу, моју љубав и мој живот гледим,
Тамо у гробници на валу,
У њеном гробу на звучноме жалу.
Едгар Алан По (1809-1849)
Превео с енглеског Тин Ујевић
Из књиге Песништво европског романтизма, приредио Миодраг Павловић, Београд, 1982.
Иако песма можда не одговара сасвим лаганом летњем штимунгу, уврстио сам је због ванредног Тиновог превода. Песма је иначе једна од најчувенијих написаних на енглеском језику, те у том смислу, за све оне који знају тај језик, оригинал је неупоредив са било којим, па и Тиновим преводом.