Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
КРАЉ РАДИЈА
Понекад пукнем,
Тако као твој глас.
Није то ништа драматично,
Завршим послове, седнем на кауч
И надам се да је среда, буде ми лакше.
Две речи:
Тајанствени воз.
Милан Вукелић (1982)
Из књиге У ходу, Песничење, Београд, 2010.
Једна од песама из изванредног овогодишњег дебија Милана Вукелића, у којој песник реферира на Жикицу Симића и његову култну емисију на Студију Б. Ова референца, међутим, повлачи са собом читав контигент значења и мотива, практично комплетну српску поп-културу, тако трагично и примитивно маргинализовану.