Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
ПИЕТА
Срце је мајке срце Богомајке.
Тин
Положила сам обе уске шаке
Под твоја плећа, придигла полако,
Покретом који на кретњу се сећа
Кад сам те преповијала; помакла
Из водоравне равнотеже, лако,
Као да ниси за смрт једну тежи –
(Али за утег жртве своје лакши)
Од тог тренутка заувек ми лежиш
У наручју, ван причина и ствари;
И свет се обнавља у мојој кретњи
И љубави твог чина, изван мене;
И зато остаје у равнотежи.
Положила сам обе уске шаке
Под твоја плећа, придигла полако;
И заувек смо скамењени тако.
Иван В. Лалић (1931-1996)
Из Дела, трећи том, ЗУНС, Београд, 1997.
Оригинално у књизи Писмо, СКЗ, Београд, 1992.
Мртва драга из Тинове Молитве Богомајци у Лалићевој песми постаје мртви син. У песми се вероватно призива и Микеланђело, као и у бројним Лалићевим песмама, које се отварају у правцу разних културно-историјских референци.