Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
МОЛИТВА БОГОМАЈЦИ ЗА РАБУ БОЖЈУ ДОРУ РЕМЕБОТ
И
Пред твојим славним, Мајко, дражима,
ја пјан и бесан, сасвим недостојан,
ко трска лак, ко дете непостојан
у мраку клонух с црним лажима.
И кост, и мозак бол изажима;
а тешко оном ко је, неспокојан,
у јаду срећан, а у срећи здвојан
лутао ноћним, сам, пејзажима
– И нигде није нашо обећане
љубави, нигде греху опроштења,
и нигде није нашо росне мане,
и нигде чистог сребра Поздрављења
и нигде није нашо Вивијане,
и нигде крви светог Откупљења. –
ИИ
Блажена Госпо моје седе мајке,
Маријо, звездо белих нараштаја,
с уснице твоје, с руку пуних Сјаја,
ја попих прве неборајске бајке.
Срце је Мајке срце Богомајке:
ја знам да многи људски грех утаја,
и знам да сродне душе срећом спаја,
излаже астар поврх гневне хајке.
И ти што знадеш за чим плаче плот
и тугу цвета береш очима,
знаћеш и зашто ево постах Гот.
Знаћеш и зашто мене обли пот
и зашто моја тужба почима
за свету жену Дору Ремебот.
ИИИ
О пред те ноге с пуним ритмом сфера
завет у стаклу положимо сузе.
Пред свете ноге нек се с плачем спузе
пламено срце двеју хемисфера.
Нек земску љубав спасе рајска вера,
Света Мадона наше светске Музе,
и нек уз тихи јаук корнемузе
развије душа соколова пера.
Љубав је Бог, не Дзеус ни Сабаот,
и зато нек је санак благословљен,
и нека пада драч и трнски плот;
Мајка је Бог, не Дзеус ни Сабаот,
и нек ме чује, када вапим сломљен
за рабу Божју Дору Ремебот.
ИВ
Свете јој очи казују: невина,
а беле руке дршћу рајском страсти.
У њеном врту знадоше се срасти
и огањ руже, и невиност крина.
Глас јој је тужан као јек долина
где јагањац је изашао пасти,
а у том паклу што ме може спасти,
до њена златна, плава Месечина?
Пред њеним ликом да се скромно клекне
у славу бола и у славу снова
као пред неки живи јерузалем.
И да се плаче, и да се вера рекне,
и сваки уздах Вита Нова,
а свака суза други сјајни алем.
Тин Ујевић (1891-1955)
Из књиге Лелек себра, С. Б. Цвијановић, Београд, 1920.
Тинова Молитва Богомајци једна је од најбољих песама везаног стиха бившег српскохрватског језика, у рангу Санта Мариа делла Салуте. Овде је дата оригинална, екавска верзија ове песме, насупрот уобичајеној ијекавској, која се штампа по верзији из сабраних дела из шездесетих година прошлог века. Последње, и до сада најпрецизније издање прве Тинове књиге приредио је Леон Којен у својој едицији Арахна (Чигоја штампа), и то издање је рађено према оригиналном Тиновом рукопису, који се чува у Народној библиотреци Србије.
Ова песма је у троуглу (једном од могућих) са песмама које ће бити дате сутра и прекосутра.