Тема: САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
ПОГЛЕД КРОЗ ПРОЗОР
Ако хоћете блиставу лепоту овог дана
претворићу у котао пун магле и кишнице.
Ако хоћете ићи ћемо дуж пруга
са штаповима са којих лишће није уклоњено
Ако хоћете витко сунце
боравиће у вашој соби као стона лампа
Човек на кога мислите вратиће се
да доручкује између два звиждука часовника
Ветар ће вам звонити у ушима
чамци по улицама отпловити из пристаништа
воде по улицам благо тећи
снег вам лепршати око леве руке
Ако хоћет ниједан тренутак
неће бити изгубљен у веселој породици
Сан којим сте путовали
светлост која вас је обасјавала
Да не би били преварени
да не би били одсутни,
да би вам душа била испуњена
летом птицама пепелом
Из књиге Име природе, Багдала, Крушевац, 1962.
У приказу у часопису Студент 1962. године, Ђорђије Вуковић овако коментарише Ристовићеву књигу: „Прожет дубоким и интензивним осећањем „природности“, Ристовић се не задржава на спољашњем опажању нити је пак чулно распеван пред лепотама природе него тежи ка дубљем понирању и поистовећивању тог света са самим собом.(…) Преко тананих прелива сочних и загаситих боја тог света превучене су сличице једне људске драме, саткане од сна и крви и тихе разигране фантазије која у лепршаве оквире реалних слика уграђује идеализовани песников свет.“