Тема. САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
(Осам кратких песама)
114
Сишла је у подрум
са светиљком и кључевима.
Горе је чекају полупијани гости.
115
О пореклу наших идеја?
Ево, на пример, траве. А ако не ње,
онда су ту бетон и метални предмети.
116
Онај вечера са својом унуком.
А када вечерају, доћи ће други неко
такође са својом унучицом.
117
Ти о анђелима,
ја о јабуци. Киша нас држи под нечијим тремом
већ сат и петнаест минута.
118
Лако је јагњету:
види тек кишу и госте,
мокре ципеле и мараме.
119
Ни два дела мене немају исту вредност:
увек једна страна претеже.
Она лакша.
122
Господе, сад је ред на тебе:
одабери место, време и начин.
Не добијаш много, још мање ћеш изгубити.
123
На пола пута
гости ће се предомислити.
Вратиће се препирући се око нечег.
Из књиге Платно, Народна књига, Београд, 1989.
Избор зен-сличица из свакодневице за ову прилику урадио је песник Бојан Васић.