Tema. SANJARENJE USRED PROLEĆNIH RADOVA – POEZIJA ALEKSANDRA RISTOVIĆA
Svećnjak
Između mog i tvog lica svetluca ružin svećnjak, dok se deo venčane haljine sa mrljama od vina i voska, sa starinskom čipkom i ukrasima oko bedara, leluja pod drvetom. Svojstvo te vatre ─ svojstvo je materije, kao, uostalom, i svega: poljupca, reljefa, štapa u paocima točkova.
I dok miris određene večeri čini da porastu krila koja će nas približiti jedno drugom, i udaljiti u istom času, ovaj cvetni svećnjak je ruka koja drži plamen pred licem kome je potrebno da umre, jednom, kao dete i leptir, pero i knjiga, vazduh i ravnica.
Iz knjige Pisma sanjalici, Nolit, Beograd, 1972.
Pesmu za ovaj dan izabrao je pesnik Bojan Vasić.