Тема. САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
ПОЗИВ НА УСАМЉЕНОСТ
Лепо је седети пред домом
у дрвећу које измишљам
док руке говоре: прождери нас.
Лепо је завидети
детету са златним ухом,
пчели на крају прста.
Док је вода опрезна,
стабла као духови јуна,
лепо је лежати мртав.
Са шаком на оштром колену,
на сасвим послушној земљи,
под јаросним облаком.
Са немирним устима,
са заљубљеним телом,
мучен лаком болешћу.
Лепо је опирати се,
лепо је рећи: не
позиву који вас испуњава.
Видети животиње
у очајном плаветнилу,
у необичној смрти.
Из књиге Дрвеће и светлост унаоколо, Просвета, Београд, 1964.
Следствено овоме, лепо је одупрети се поезији.
Гост уредник овог дана је песник Бојан Васић.