Тема: САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
ПРОЛЕЋНИ РАДОВИ
Хајде већ једном, покажи се ти, омрзнуто зеленило,
ви, трупци и пањеви и иверје за потпалу,
тамо где недостаје једно од вас замењује га друго у било којој употреби
док снег дува кроз отворена врата на покриваче и одећу.
Невидљиве су руке онога који вас њише ви, танке гране,
али му осећате снагу као да је у питању какво дете или одрастао човек,
ја исто тако, опажам руменило на непостојећим устима
док ми иду у сусрет ваздашње невоље и несрећа у дрвеном ковчегу.
Не, дакле, треперење снега него простор обојен зеленилом,
не обрве и уста, ни цело лице у коврџама,
не замагљено окно, вечерња светиљка или љубичасто узглавље,
не револуционарна музика ни сиротиште са разваљеним кровом.
Ти, моја жено, идеш у провидној одећи преко провидног поља,
ускоро ћемо наићи на провидно дрвеће и на провидне саговорнике,
празнина наједном испуњава било које уточиште са могућим посетиоцима,
слатко је умовање у празнини уз студентско звонце или уз дрвено чегртаљку.
Александар Ристовић (1933-1994)
Из књиге Слепа кућа и видовити станари, Нолит, Београд, 1985.
Александар Ристовић (1933-1994) спада у најзначајније послератне српске песнике, још увек прилично далеко од институционалног признања тог статуса. Неки помаци у том смислу постоје, будући да су недавно одржана академски скупови посвећени Ристовићевој поезији. Како би се скренула пажња на овог српског класика, месец мај ће бити у целини посвећен његовој поезији. Такође, ово је и мали поздрав Вулету Журићу, чији је омиљени песник управо Александар Ристовић.
Објавио књиге песама: Сунце једне сезоне (1959), Име природе (1962), Дрвеће и светлост унаоколо (1964), Венчања (1966), Текстови (1969), Писма сањалици (1972), О путовању и смрти (1976), Та поезија (1979), Улог на сенке (1981), Нигде никог (1982), Горе и доле (1983), Дневне и ноћне слике (1984), Слепа кућа и видовити станари (1985), Лак као перо (1988), Платно (1989), Празник луде (1990), Хладна трава (1994) и готово комплетна заоставштина у 5 књига 1995. године: Кост и кожа, Неки дечак, Мали есеји, Песме 1984-1994 и Светиљка за Ж.Ж. Русоа. 1995. године такође је изашла и књига Ристовићевих изабраних песама Мириси и гласови, а објавио је и роман Трчећи под дрвећем (1970).