Тема: САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
1918.
А у оној соби с лампама и старинским лустером
седи Сергеј Јесењин
и забавља
неку госпу у годинама
говорећи јој шаљиве стихове.
Она је у бундици
од фокиног крзна,
он изувен
у црвеним чарапама.
Напољу пада благ крупан снег.
Јесењин има дечје лице
и јагодице му се румене од вина
које мало-мао
па натегне
из велике зелене боце под столом.
На улици револуционари обављају
озбиљан посао:
стрељају буржује,
наравно
и
лажне револуционаре.
24. април 1988.
Из књиге Песме 1984-1994, Нолит, Београд, 1995.
Шта може песник да ради за време Револуције…