Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
PROLETNJI DITIRAMB
Planulo je proleće u tisuć cvetnih strukova,
Gori u ružama srce moje ljubavi,
Sada, u času kad procvali vrtovi vladaju svetom.
Bezdana trava je modra i čempresi zlatni,
Vetar je samo šušanj svile nebesna svoda,
A ja imam tvoju dušu kao prostran vrt.
Negde daleko okreću vidici
Sunčane kaskade i daždeve plave,
No srce neba gori u postojanoj žari.
Prelivaju se mesečaste manjolije k’o vodoskoci,
Sve grane drhte u zagrljaju,
A moja je duša na tvojim usnama,
Kao pečat je spuštena moja duša na tvoje usne, za navek.
U granama pevaju vetri k’o ptice purpurne,
Bezgraničnog proleća nišu nas vali.
Sunčani vinogradi kraj mora
Kroz tvoje tamne trepavice zrače,
A bašte Afrodite sjaju beskrajem kao zvezde.
Anica Savić Rebac (1892-1953)
Iz knjige Poezija i manji pesnički prevodi, Književna zajednica Novog Sada, 1987.
Nije sigurno da li je jedna od najvećih srpskih intelektualki prve polovine prošlog veka otišla u smrt za svojim mužem, jer je ostala sama i nije mogla da se nosi sa sredinom u kojoj je živela. Nasuprot romanima Mir-Jam i idealizovano-infantilnim interpretacijama ove proze u serijama/filmovima Zdravka Šotre, međuratni Beograd nije bio blagonaklon prema ženama i njihovim izborima, i nisu sve priče imale srećan kraj. Otpori kosmopolitskog Beograda prema Anici Savić nisu bili mali, a naročito prema činjenici da je udata za Muslimana, uprkos proklamovanom i stalno iznova naglašavanom narodnom jedinstvu.
U toku godine, unutar ciklusa One su bile prve, koji Kulturni centar Beograda posvećuje značajnim Beograđankama, jedan program će se baviti delom i nasleđem Anice Savić Rebac.