Тема: АПРИЛ ЈЕ НАЈСУРОВИЈИ МЕСЕЦ
НЕ ОДЛАЗИ ТИХО У ТУ БЛАГУ НОЋ
Не одлази тихо у ту благу ноћ,
Гори и бунца старост на крају дана.
Жести се, бесни, док светлост се гаси!
Иако мудри схвате: тама је праведна,
Јер речма муњу нису разгранали, ипак –
Не одлазе тихо у ту благу ноћ.
Добри последњим наричу дрхтајем
Над крхким делима у зеленој ували:
Жесте, бесне, док светлост се гаси.
Дивљаци сунце лове, опевају му лет.
Кад касно сазнају да су га ражалостили,
Не одлазе тихо у ту благу ноћ.
Трезвени пред смрт, сумрачним погледом
Виде: и слепчеве очи горе и радују се,
Па се жесте, бесне, док светлост се гаси.
А ти мој оче, у тужним висинама горе:
Куни ме, благослови, тим горким сузама!
Не одлази тихо у ту благу ноћ!
Жести се, бесни, док светлост се гаси!
Дилен Томас (1914-1953)
Превео са енглеског Срба Митровић
Из књиге Антологија енглеске поезије 1945-1990., Светови, Нови Сад, 1992.
Дилен Томас је наставио традицију уклетих песника у енглеској књижевности и у 20.-ом веку. Реторички подигнут тон његове поезије, као и изванредно сугестивна интерпретација сопствених стихова донели су му велику славу, а касније и читав низ епигона. Ту славу је утапао у алкохолу, који је и био један од главних узрока његове ране смрти. Током турнеје у Њујорку, умро је под помало неразјашњеним околностима.
Код нас познат и присутан још од педесетих и шездесетих година, у добрим преводима. Користим прилику да скренем пажњу на његову изванредну прозу, на коју је мени скренуо пажњу Немања Митровић. Објављена још 1961. у чувеној Просветиној едицији Савремени светски писци, проза Дилена Томаса заиста (прим. Н. Митровић) има сличности са Настасијевићевим коришћењем песничког ритма и синтаксе у поезији. Ова напомена вредна је и за оне који намеравају да се баве прозом самог Немање Митровића.