Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
***
I grad je mrtav. I dom je pust.
Mistično ćutanje u ulicama.
Mir.
O, ko se ne bi večno žalio,
U čijem srcu ne bi ronile
Suze gorčine i sete,
Sedeći tako nalakćen na prozoru
I gledajući iznad krovova
Tišinu.
Hoditi samac preko starih mostova,
Osećati vijorenje rasute kose
U tamnoj večeri,
Gledati bleskove svetiljki na vodi,
A u svom srcu ništa ne imati
Što bi zableskalo ili zanelo.
Biti mrgodan uvek i žalostan,
A voleti veseo i lep život.
Biti mlad, strastven, lep kao zora,
A zalud želeti ljubav koje nema.
A zalud pružati vruće vlažne usne.
Niko ne voli.
Oči mladića tako se mute
Te oči što su ko vatre gašene
I u glomazne, mračne večeri,
Kad slova beže sa belih listova,
Kada svetiljke dogorevaju –
U sobi mrtva tišina.
Zalud se otvaraju prozori s modrim,
Sa čudnovato modrim oknima,
Zalud se pružaju vruće ruke,
Nigde nikoga.
Mrtav je grad.
Nema ni zvezda, ni neba, niti
Koraci veseli prolaznika
Da zazvone kamenim trotoarom.
I žalbe njišu kroz srce,
I veliki san umora sklapa oči.
Miloš Vidaković (1891-1915)
Iz knjige Sabrana dela, Svjetlost, Sarajevo, 1971.
Takođe, pod nazivom Samoća u hrestomatiji Književnost Mlade Bosne knj.2, Svjetlost, Sarajevo, 1965.
Kao i većina pripadnika Mlade Bosne, i Miloš Vidaković se više nagovestio kao pesnik, nego što je iza sebe ostavio delo vredno pažnje. Vidaković je bio prijatelj Ive Andrića, kojem je posvetio jednu pesmu 1911. (bez naslova, sa uvodnim stihom „Gle, Ivo“), samo par nedelja nakon što je Andrić objavio svoju prvu pesmu. Vidaković je umro u toku rata u Velesu, usled bolesti pluća. Zalaganjem njegovog oca, 1918. u Sarajevu izašla je zbirka Carski soneti, koju je pesnik za života bio pripremio za štampu.
Predrag Palavestra je sakupio celokupnu njegovu poeziju i kritiku i objavio je 1971. godine u važnoj ediciji Kulturno nasljeđe.