Тема.АПРИЛ ЈЕ НАЈСУРОВИЈИ МЕСЕЦ
* * *
Пуста су места одиста дивота!
Она без људи, ал’ не и без Бога.
Кишица сипи, и бубри лепота
старинске шуме, чеда брежја свога.
И сипи киша и бубри лепота
старинске шуме, чеда брда наглих.
Ми смо ту сами, без људи, живота.
Како је лепо пити у тој магли!
Ми смо ту сами, без људи, сна чиста,
Како је лепо у тој магли пити!
Упамти путању опалог листа,
замисли да са њим идемо ја и ти.
Упамти путању опалог листа,
замисли да са њим идемо ја и ти.
Ко нас награди тим сном чудовитим?
Ил’ сами себе, може бити?
Ко нас награди тим сном чудовитим?
Ил’ сами себе, драга, може бити?
Не треба ти ништа да се ту устрелиш,
ни бола у души, ни метка у цеви.
Ни цеви с метком, зна Бог, нити ишта,
да се ту устрелиш не треба ти ништа.
1970.
Леонид Аронзон (1939–1970)
Превео са руског Миодраг Сибиновић
Из књиге Антологија руске лирике (X – XXИ век) књига 3, Паидеиа, Београд, 2007
Леонид Аронзон, потпуно непознат овдашњој књижевној јавности, припадао је петроградском кругу послератних руских песника, који стварају под утицајем акмеизма. За живота практично му није објављена ниједна песма, а интересовање за њега расте последњих година, када се појављују избори из поезије на енглеском и немачком језику. Уопште, у Русији се након пада комунизма, открива паралелна историја књижевности, у којој постоји на стотине песника и писаца, који нису објављивали и не постоје у званичним публикацијама. Тој групи аутора припада и Аронзон.
Умро је током путовања по средњој Азији под нерасветљеним околностима.