Недеља финског филма – 2. дан

БЕЛИ ГРАД (19.00) је врло напет и узбудљив филм који се бори за права очева

19.00 БЕЛИ ГРАД (2006) / Валкоинен каупунки
режија: Аку Лоухимиес; сценарио: Пааво Wестерберг, Микко Коуки, Аку Лоухимиес; улоге: Јаане Виртанен, Сусанна Антероинен; фотографија: Рауно Ронкаинен
Награде: Карлове Вари, Гент, Либек, Тибурон, Јусси – режија, сценарио, главна мушка улога, главна женска улога, монтажа
Протагониста овог врло узудљивог и напетог филма је таксиста који по одласку супруге у Француску остаје сам са троје деце и суочава се најдиректније са тежином свакодневице. Када се супруга врати, он остаје потпуно сам и одлучује да се бори за породицу, за љубав, за децу. У тој борби, он прави грешке али му у томе помажу и друштвене околности и закони који су увек на страни мајке. Зато није ни чудо што су „Бели град“ неки прозвали филмом који се бори за права очева. Снага тог филма је у његовој искрености, изванредној камери која дахће за врат глумцима и у бриљантним тумачима главних улога Јанеу Виртанену и Сузани Антероинен. „Бели град“ је приказан на више од педесет фестивала.

АКУ ЛОУХИМИЕС (1968)
Нашој публици Аку Лоухимиес познат је по снажној еротској драми „Немир“ (Левоттомат / Рестлесс) из 2000. године која је издата на двд формату. У Финској је тај филм видело 290 хиљада гледалаца, а дистрибуиран је и у САД. Две године касније уследила је још једна снажна мелодрама „ На месечини“ (Куутамолла / Ловерс & Леаверс) а 2005. године изванредна „Сурова земља“ (Паха маа /Фрозен Цоунтрy) која је доживела велики успех. Наредне године, Лоухимиес за свега 20 хиљада евра снима „Бели град“ (Валкоинен каупунки / Фрозен Цитy) филм још оштрији од „Сурове земље“. Исте године пред публику излази са филмом о бунтовном свештенику „Голи човек“ (Риисутту миес/ Ман еxпосед) који изазива жестоке полемике, нападе, па и судске процесе. Његов последњи играни филм „Наредба“ (Кäскy / Теарс оф Април) из 2008. посвећен је финском грађанском рату с почетка двадесетог века.

21.00 ЦРНИ ЛЕД (2007) / Муста
режија и сценарио : Петри Котwица; улоге: Оути Мäенпää, Риа Катаја, Марти Суосалло, Вилле Виртанен;
фотографија: Харри Рäтy; музика: Еицца Топпинен
награде: Сетубал, Јусси – најбољи филм, режија, сценарио, женска улога, монтажа
Јунакиње ове напете и трилерски организоване мелодраме су две жене различитих година. Повезује их мушкарац који је једној муж, а другој љубавник. Али у том троуглу само једна особа има све потребне информације. Ипак, ни то није довољно да се до краја контролишу емотивне везе и да се спречи освета која се увек врати као бумеранг. „Црни лед“ је приказан на око 50 фестивала свих величина и категорија.

ПЕТРИ КОТВИЦА (1964)
После неколико кратких играних филмова Котвица је на целовечерњем филму дебитовао у 41. години психолошком драмом „Туга за домом“ (Коти – икäвä / Хомесицк) а две године касније снимио је „Црни лед“ (Муста јää / Блацк Ице) који је спремао пуних шест година и заправо желео да му то буде деби на великом екрану.