Недеља финског филма – 5. дан

Филм СПРАТОВИ СТРАХА (19.00) је најпознатији по томе што иза њега стоји финска музичка хорор хеви-метал група „Лорди“ која је победила на „Песми Евровизије“ 2006.

19.00 СПРАТОВИ СТРАХА (2008) / Дарк Флоорс:Тхе Лорди Мотион Пицтуре
режија: Пете Риски; сценарио: Пекка Лехтосаари по идеји мр. Лордија
улоге: Скyе Беннетт, Ноах Хунтлеy, Wиллиам Хопе, Лорди, Кита, Амен, Оx, Аwа
фотографија: Јеан-Ноел Мустонен; музика: Вилле Рииппа
награде: Малага
Овај хорор је најпознатији по томе што иза њега стоји финска музичка хорор хеви-метал група „Лорди“ која је победила на „Песми Евровизије“ 2006. Они и играју у филму чија је јунакиња аутистична девојчица Сара, коју отац жели да изведе из болнице. Оног момента када се заглаве у лифту почиње прави пакао у потрази за излазом. „Спратови страха“ су најскупљи фински хорор свих времена и са највећом сценографијом која је икада направљена за неки фински филм. Радјен је на енглеском језику, у копродукцији са Исландом, а визуелне,специјалне, звучне и све друге ефекте урадили су Финци.

ПЕТЕ РИСКИ ( 1974)
Тихи и мирни младић растао је на северу Финске, где је током дугих зима гледао сваки филм који би се приказивао у локалном биоскопу, а затим је на вхс стандарду снимио низ кратких хорор филмова и музичких спотова за локалне групе. У уметничкој школи у Хелсинкију радио је рекламе и спотове који су се разликовали од уобичајених. Пријатељство са Лордијем потиче из родног Рованијемија и Риски је урадио већину видео-спотова за популарну фунску групу, а затим је са Томијем Путансуом (Томи Путаансуу) како се заправо зове Мр. Лорди, направио „Спратове страха“.

21.00 ТРИ МУДРАЦА (2008) / Колме виисаста миестä
режија: Мика Каурисмäки; сценарио: Мика Каурисмäки, Петри Карра
улоге: Кари Хеисканен, Пертти Свехолм, Тимо Торикка, Ирина Бјöрклунд; фотографија: Рауно Ронкаинен
награде: Талин, Монтереј
У Хелсинкију на Бадње вече случајно се срећу три друга која се дуго нису видела. Мати је полицијски инспектор, Ерки је фотограф, а Рауно је глумац. Сваки је стар 51 годину.Одлучују да ноћ проведу у караоке-бару. После сваке песме и после сваке чаше, на површину испливавају њихове личне драме. И ко зна како би се та ноћ завршила да у бар није ушла прелепа и сасвим тајанствена жена.

МИКА КАУРИСМАКИ (Мика Каурисмäки) (1955)
Познат и као старији брат славног Акија Каурисмакија, Мика је као редитељ почео средњемтражном драмом „Лажов“( Валехтелија) из 1981. у којој је главну улогу играо брат Аки. У првом целовечерњем играном филму „Безвредни“ (Арвоттомат / Тхе Wортхлесс) из 1982. исказује склоност ка роад-мовие, аутсајдерима, криминалистичком филму и музици. Касније, Микин опус рачва се у правцу документарних филмова о музици који доминирају његовим стваралаштвом, а затим ка различитим жанровима – комедији, научној фантастици, трилеру, мелодрами… Ипак, његови филмови најчешће су мешавина жанрова и у сваком од њих посебно место заузима музика. Оно што је такодје важно за опус Мике Каурисмакија јесте истинско поштовање филмске уметности и омажи великанима и идолима попут Семјуела Фулера и Џима Џармуша у филму „Тигреро : Филм који никад није снимљен“ (1994) а с друге стране, то је његова љубав према Бразилу и Рио де Жанеиру који је његово место пребивања. Он је истовремено и продуцент, сценариста, често монтажер, а повремено глумац, сниматељ…